Švedska će 13. septembra održati parlamentarne izbore koji bi mogli da dovedu do prvog formalnog ulaska Švedskih demokrata (SD) u vladu, nakon godina tokom kojih je ova stranka bila izolovana od ostalih velikih političkih partija.
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, Švedske demokrate nalaze se na drugom mestu po podršci birača na nacionalnom nivou i predstavljaju ključnu snagu desnog bloka.
Premijer Ulf Kristerson još u aprilu je najavio da će SD moći da uđe u vladu ukoliko njegov blok pobedi na izborima. Mesec dana kasnije i liderka Liberala Simona Mohamson saopštila je da je njena stranka spremna da prihvati učešće Švedskih demokrata u budućoj vladi.
Na prethodnim izborima 2022. godine četiri stranke desnog bloka osvojile su tesnu parlamentarnu većinu, ali su Švedske demokrate ostale van vlade i pružale joj podršku u parlamentu.
Poslednja anketa „Demoskopa“ pokazuje da četiri stranke levog centra trenutno imaju podršku od 50,6 odsto birača, dok vladajuće tri stranke i Švedske demokrate zajedno imaju 47,3 odsto.
Razlika se, međutim, poslednjih nedelja smanjuje, pa izborna trka ostaje neizvesna.
Švedske demokrate su tokom kampanje u prvi plan stavile pitanje migracije. Njihovi plakati u više švedskih gradova izazvali su oštre polemike, a pojedini su i uklonjeni nakon protesta.
Na jednom od plakata upućenom pripadnicima somalijske zajednice pisalo je: „Nedostaje vam Mogadiš? Pomoć za povratak će vam pomoći da se vratite kući.“
Na drugom je stajala poruka: „Ako činite krivična dela, živite od socijalne pomoći, ne učite švedski ili se loše ponašate, niste dobrodošli.“
Švedska vlada je ove godine, uz podršku Švedskih demokrata, značajno povećala finansijsku pomoć migrantima koji dobrovoljno odluče da se vrate u zemlje porekla – na oko 36.000 dolara po odrasloj osobi.
Ulazak Švedskih demokrata u vladu predstavljao bi veliki politički zaokret u zemlji, pošto su ostale parlamentarne stranke decenijama odbijale direktnu saradnju sa njima.
