Америчке снаге распоређене у ратним зонама биле су мета противника који су користили комерцијално доступне податке о локацији, према извештајима које су примили војни званичници. Овај случај показује како глобална економија надзора све више обликује модерно ратиште.
У писму које је Ројтерс добио на увид, демократски сенатор Рон Вајден навео је да је америчка Централна команда (ЦЕНТКОМ) саопштила да је „примила више извештаја о претњама које се односе на злоупотребу комерцијалних података о локацији од стране противника ради циљања или надзора америчког особља на терену“.
Порука је послата 14. априла и не садржи додатне детаље, али подручје одговорности ЦЕНТКОМ-а обухвата и Персијски залив, где су америчке снаге у сукобу са иранском војском због Ормуског мореуза.
Прва званична потврда
Вајден и двостраначка група конгресмена у писму упућеном Пентагону навели су да је ово прва званична потврда да су америчке снаге биле мета у активној ратној зони коришћењем оваквих података.
„Комерцијални подаци о локацији могу се користити за утврђивање места на којима се окупљају амерички војници и њихових образаца кретања, што противници могу искористити за нападе ракетама, дроновима и импровизованим експлозивним направама, али и у контраобавештајне сврхе“, упозорили су конгресмени у писму.
Вајден је у изјави поручио да је време да се „индустрија рекламне технологије почне третирати као претња националној безбедности“. Конгресмени су навели да нису успели да добију додатне информације од војних званичника о пријављеном циљању америчког особља.
Трговина подацима о локацији
Подаци о локацији широко се користе у дигиталном оглашавању, које је кључни извор прихода за многе технолошке компаније. Такви подаци се најчешће прикупљају са паметних телефона или других уређаја путем апликација и пружалаца услуга, а затим се продају посредницима који их обједињују и препродају, често кроз сложене мреже других посредника.
Иако се о претњи приватности због продаје детаља о свакодневном кретању људи већ дуго јавно расправља, последњих година све више расте забринутост због могућих последица по националну безбедност.
Још 2016. године један амерички одбрамбени извођач успео је да искористи комерцијално доступне податке о локацији како би пратио припаднике специјалних снага од њихових база у САД до осетљиве локације у Сирији, према случају који је први објавио Волстрит џурнал.
У писму Пентагону амерички конгресмени су навели да су војни званичници, с обзиром на оно што знају о трговини подацима о локацији, морали брже да реагују како би заштитили своје особље.
Као примере су навели искључивање јединственог рекламног идентификатора на службеним војним уређајима, аутоматско гашење дељења локације на мобилним телефонима на терену и усмеравање особља са Гугловох прегледача Хром ка алтернативама које боље штите приватност.
Један од потписника писма је републикански конгресмен Пат Хариген из Северне Каролине, бивши припадник америчких специјалних снага. Хариген је рекао да су прегледачи попут Хром-а „из темеља направљени за прикупљање и дељење корисничких података“ и да је сваки дан током којег остају на службеним уређајима „још један дан у којем противницима предајемо оружје против сопствених војника“.
