Светске цене нафте нагло су порасле након ескалације сукоба између САД, Израела и Ирана. У понедељак ујутру, 2. марта, цена нафте марке Brent са испоруком у априлу скочила је у првим минутима трговања за 14 одсто — на 82,37 долара по барелу, што је највиши ниво од јула 2024. године.
Након почетног скока, цене су се делимично стабилизовале, али је раст остао на нивоу од око девет одсто. Подсећа се да је последњи пут нафта била изнад 82 долара по барелу 16. јануара 2025. године.
Аналитичари упозоравају да би у случају дуготрајног конфликта, уз нападе на енергетску инфраструктуру и блокаду трговачких рута, цена нафте могла да премаши 100 долара по барелу — што би представљало раст од око 37 одсто у односу на ниво од 27. фебруара.
Поред нафте, поскупело је и злато. Почетком трговања 2. марта цена по унци достигла је 5.393 долара, што је за 2,2 одсто више него 27. фебруара. На тај начин, цена се постепено приближава рекордном максимуму од готово 5.600 долара, забележеном крајем јануара.
Инвестициона компанија Goldman Sachs, према наводима Bloomberg, прогнозира и могућ нагли раст цена гаса услед војних дејстава. Кроз Ормуски мореуз пролази око петине светске трговине течним природним гасом, углавном из Катара. Чак и једномесечна обустава испорука могла би да доведе до раста цена природног гаса у Европи и спот цена течног гаса у Азији и до 130 одсто.
У међувремену, Иран је након напада на своју територију најавио обуставу трговине преко Ормуског мореуза, кроз који пролази око 20 одсто светских испорука нафте и до 30 одсто течног природног гаса. Према подацима агенције Ројтерс, најмање 150 нафтних танкера задржано је у близини мореуза. Аналитичари упозоравају да би потпуна блокада овог поморског коридора могла изазвати дневни дефицит од око 10 милиона барела, што представља приближно 10 одсто светске потрошње.
