Francuska ne mora da bira između podrške palestinskoj državnosti i podrške palestinskoj demokratiji, navodi se u autorskom tekstu koji je objavio „Mond“.
U tekstu se podseća da je pre godinu dana palestinski predsednik Mahmud Abas obećao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da će u roku od 12 meseci biti održani predsednički i parlamentarni izbori, kao deo šireg paketa političkih reformi.
Abas je 9. juna 2025. godine uputio pismo Makronu i drugim međunarodnim liderima, obećavajući reforme koje bi trebalo da obnove legitimitet palestinskih institucija. U središtu tog obećanja bila je jasna i proverljiva obaveza — da Palestinci izaberu predsednika i parlament u roku od godinu dana.
Makron je nekoliko nedelja kasnije pozdravio tu obavezu, predstavljajući je kao dokaz da palestinske institucije mogu da budu reformisane, obnovljene i pripremljene za državnost.
Međutim, godinu dana kasnije, nema ni predsedničkih ni parlamentarnih izbora. Nije objavljen čak ni izborni kalendar. Autor teksta zato postavlja pitanje da li Francuska sada namerava da brani obavezu koju je javno pozdravila.
U tekstu se ističe da Palestinci skoro dve decenije nisu imali priliku da biraju nacionalno rukovodstvo. Poslednji predsednički izbori, na kojima je Abas došao na vlast, održani su 2005. godine, dok su poslednji parlamentarni izbori bili 2006. godine.
Umesto demokratske obnove, kako se navodi, Palestinci su dobili nastavak starog političkog sistema, unutrašnje borbe za nasledstvo i jačanje Abasove kontrole unutar Fataha. Posebno se ukazuje na nedavni kongres Fataha, na kojem Abas nije imao protivkandidata, dok je njegov sin Jaser Abas ušao u najviše rukovodstvo pokreta.
Autor smatra da izbori za Palestinsko nacionalno veće ne mogu biti zamena za predsedničke i parlamentarne izbore, jer je obaveza data Francuskoj bila precizna i odnosila se upravo na institucije kroz koje Palestinci ostvaruju demokratski suverenitet.
Prema stavu iznetom u tekstu, palestinska država bez demokratskog legitimiteta bila bi krhak projekat izgrađen na slabim temeljima. Zato Francuska, ako zaista podržava rešenje o dve države, mora istovremeno da insistira i na palestinskoj demokratiji.
Makron se poziva da javno poruči da Palestinci imaju pravo da biraju svoje lidere i da se predsednički i parlamentarni izbori više ne mogu beskonačno odlagati.
Zaključak teksta je da Francuska ne sme da prihvati simbolične reforme kao zamenu za stvarnu demokratsku obnovu. U suprotnom, to ne bi bio samo neuspeh palestinskih reformi, već i poraz demokratskog principa koji Pariz tvrdi da brani.
