Iran poslednjih godina sve više koristi takozvanu „flotu komaraca“ u svojim vojnim operacijama na moru, što predstavlja specifičnu i teško uočljivu taktiku ratovanja.
Reč je o velikom broju malih, brzih i pokretljivih čamaca koji mogu da deluju u grupama, često iznenada i koordinisano, što im daje prednost u uskim morskim prolazima kao što je Ormuski moreuz.
Ovi čamci su relativno jeftini, ali mogu biti naoružani različitim sredstvima i koriste se u kombinaciji sa bespilotnim letelicama i obalskim sistemima, što im omogućava da ugroze i mnogo veće brodove.
Strategija se zasniva na principu brojnosti i brzine, odnosno na tome da veliki broj malih jedinica može da nadvlada tehnološki naprednijeg protivnika kroz iznenadne i masovne akcije.
Osim toga, ova plovila su teška za otkrivanje i neutralizaciju, jer se brzo kreću, lako se kriju u priobalnim zonama i mogu da deluju u kratkom vremenskom periodu.
Stručnjaci ističu da cilj ove taktike nije nužno potpuna kontrola mora, već da se protivniku učini plovidba opasnom i neizvesnom, što može imati veliki ekonomski i vojni uticaj.
Ovakav pristup predstavlja primer asimetričnog ratovanja, u kojem se slabija strana oslanja na inovativne metode kako bi nadoknadila nedostatak klasične vojne snage.
Sve češća upotreba „flote komaraca“ pokazuje da savremeni sukobi sve više prelaze sa velikih sistema na manje, pokretljive i teško predvidive jedinice.
