Нови напади у Црвеном мору били би разарајући, упозоравају аналитичари
Прави значај дуго очекиваног уласка јеменских Хута у ирански рат протеклог викенда зависи од тога да ли група коју подржава Техеран намерава да пошаље ракете и дронове ка Израелу или ће уместо тога искористити близину уског мореуза Баб ел-Мандаб како би затворила Црвено море за бродове, баш као што је Иран затворио Ормуски мореуз.
Комбиновани ефекат затварања оба пловна пута за комерцијални саобраћај из земаља које ни Иранци ни Хути не фаворизују био би разарајући, пише “Гардијан” и оцењује да Бонапартина опаска да “политика државе лежи у њеној географији” никада није деловала прикладније.
Хути, шиитска секта која управља великим деловима Јемена, укључујући и престоницу, од 2014. године, је сложен, отпоран покрет способан да преокрене ситуацију на терену.
У августу 2025. године, Израел је убио премијера Хута, шефа кабинета и групу њихових министара у једном нападу вођеном обавештајним подацима. Али Израел никада није успео да пронађе Абдула Малика ел-Хутија, вођу покрета.
Јеменски Хути се још увек се нису директно борили у име Ирана иако је – према извештајима УН – много њиховог оружја стигло из Техерана.
Примирје са САД, које је настало посредовањем Омана, на снази је од маја 2025. године и окончало је нападе на америчке бродове кроз Баб ел-Мандаб који су се дешавали од октобра 2023. године. Хути су нагласили да се примирје ни на који начин не односи на Израел.
Један од мотива за примирје била је иранска жеља да изгради политички замах пре нуклеарних преговора између САД и Ирана у пролеће 2025. Хути су продужили примирје на Израел у октобру 2025. године када је Израел пристао на неку врсту прекида ватре са Хамасом у Гази. Чак и након заједничког израелско-америчког напада на Иран у дванаестодневном рату прошле године, Хути су се углавном уздржавали.
Али велики превозници попут “Мерска” су само полако почели да обнављају саобраћај кроз Црвено море, избегавајући скупљу, знатно дужу алтернативну руту око Рта Добре наде.
Баб ел-Мандаб, између Јемена и Афричког рога, одувек је био рањив на нападе Хута дроновима, ракетама и малим чамцима.
Фареа ел-Муслими, специјалиста за Блиски исток у лондонском истраживачком центру “Четам хаус”, упозорио је да ће сваки трајни поремећај повећати трошкове транспорта, повећати цене нафте и додатно оптеретити већ крхку глобалну економију која се опоравља од ситуације у Ормуском мореузу.
Могуће је, наводи “Гардијан” да су Хути суздржани зато што очекују новац од Саудијске Арабије.
Ниме, на југу Јемена, Саудијци су за сада поразили јужни сепаратистички покрет који је подржавао Јужни прелазни савет.
Уједињени Арапски Емирати, који су подржали Јужни прелазни савет под притиском Ријада, такође су напустили Јемен, што значи да Саудијска Арабија сада искључиво држи будућност Јемена – тежак задатак који захтева од Ријада да постигне договоре не само са бившим присталицама Јужног прелазног савета већ и са Хутима.
Јужни прелазни савет је формално распуштен, али и даље постоји и чека да Ријад и влада на југу, коју признају УН, пропадну. Ријад не може себи приуштити да се бори на превише фронтова, па ће, ако је потребно, покушати да пронађе методе за скривено постизање договора са Хутима и минимизирање претње од напада у Црвеном мору.
Саудијска Арабија улива новац у нову владу на југу, а Хути на северу можда желе део финансијске акције у замену за то што не настављају борбе против југа или не ометају Црвено море, наводи британски лист.
Међутим, на крају, моћ Хута долази од пресретања бродова, а не од слања ракета ка Израелу. У том процесу, Јемен би могао бити још даље од мира након више од деценије грађанског рата.
Специјални изасланик УН за Јемен, Ханс Грундберг, рекао је: “Ова ескалација прети да увуче Јемен у регионални рат, што ће отежати решавање сукоба у Јемену, продубити његове економске последице и продужити патњу цивила”.
То није његово прво упозорење против ескалације, и мало је вероватно да ће бити последње.
