Иран последњих година све више користи такозвану „флоту комараца“ у својим војним операцијама на мору, што представља специфичну и тешко уочљиву тактику ратовања.
Реч је о великом броју малих, брзих и покретљивих чамаца који могу да делују у групама, често изненада и координисано, што им даје предност у уским морским пролазима као што је Ормуски мореуз.
Ови чамци су релативно јефтини, али могу бити наоружани различитим средствима и користе се у комбинацији са беспилотним летелицама и обалским системима, што им омогућава да угрозе и много веће бродове.
Стратегија се заснива на принципу бројности и брзине, односно на томе да велики број малих јединица може да надвлада технолошки напреднијег противника кроз изненадне и масовне акције.
Осим тога, ова пловила су тешка за откривање и неутрализацију, јер се брзо крећу, лако се крију у приобалним зонама и могу да делују у кратком временском периоду.
Стручњаци истичу да циљ ове тактике није нужно потпуна контрола мора, већ да се противнику учини пловидба опасном и неизвесном, што може имати велики економски и војни утицај.
Овакав приступ представља пример асиметричног ратовања, у којем се слабија страна ослања на иновативне методе како би надокнадила недостатак класичне војне снаге.
Све чешћа употреба „флоте комараца“ показује да савремени сукоби све више прелазе са великих система на мање, покретљиве и тешко предвидиве јединице.
