Сингапур је 9. августа 1965. године постао независна држава под необичним околностима — није се изборио за излазак из заједничке државе, већ је практично избачен из Малезије. Данас је једна од најбогатијих и економски најразвијенијих земаља света.
Након Другог светског рата европске колонијалне силе постепено су губиле контролу над југоисточном Азијом. Сингапур се 1963. придружио новоформираној Малезији, очекујући да ће заједничко тржиште, укидање царина и већи економски простор убрзати његов развој.
Међутим, политички односи брзо су се погоршали. У Сингапуру је владао PAP, који је заступао равноправнији однос различитих етничких заједница, док су власти у Куала Лумпуру биле усмерене на очување политичке доминације етничких Малајаца. Посебну забринутост изазивао је велики број становника кинеског порекла у Сингапуру и могућност да сингапурска странка временом прошири свој утицај на целу федерацију.
Почетком 1965. године почели су преговори о будућем статусу Сингапура. Његови представници покушавали су да обезбеде већу аутономију унутар Малезије, али је на крају одлучено да Сингапур напусти федерацију. Малезијски парламент је 9. августа 1965. изгласао његово издвајање.
За становнике Сингапура независност у том тренутку није представљала разлог за славље. Тадашњи премијер Ли Куан Ју, који ће касније постати кључна личност у развоју земље, емотивно је говорио о распаду заједничке државе, али је поручио да нова држава мора да обезбеди сопствени опстанак и будућност.
Уследио је изузетно брз економски развој. Сингапур је искористио положај на једној од најважнијих светских поморских рута и развио се у велики трговински, финансијски и индустријски центар. Посебно су ојачали банкарски сектор и високотехнолошке индустрије, укључујући биомедицину.
Од мале државе без значајних природних ресурса и са неизвесном будућношћу, Сингапур је за неколико деценија постао један од симбола убрзаног економског развоја у Азији и земља са једним од највиших животних стандарда у региону.
