Sjedinjene Američke Države 3. novembra izlaze na međuizbore koji bi mogli suštinski da promene poslednje dve godine drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa. Biraju se svih 435 članova Predstavničkog doma, 35 od 100 senatora i 36 guvernera.
Republikanci trenutno imaju veoma tesnu većinu u Predstavničkom domu — samo pet mandata više od demokrata — dok u Senatu drže 53 od 100 mesta. Ukoliko demokrate osvoje makar jedan dom Kongresa, mogle bi da blokiraju značajan deo Trampovog zakonodavnog programa i pokrenu opsežne istrage njegove administracije.
Izbori dolaze u trenutku kada Tramp beleži najslabije rezultate popularnosti u svom drugom mandatu. Prema proseku anketa Silver Bulletin-a, njegov rad odobrava 38 odsto Amerikanaca, dok ga 58 odsto ne odobrava, što predstavlja neto rejting od minus 20 procentnih poena.
Glavne teme kampanje su rast troškova života, inflacija i cene goriva, kao i izmene u sistemu zdravstvenog osiguranja. Demokrate nastoje da izbore predstave kao referendum o Trampovoj ekonomskoj politici, dok dodatni politički teret za republikance predstavljaju kontroverze oko objavljivanja dokumenata u vezi sa Džefrijem Epstinom.
Posebno žestoka borba vodi se oko prekrajanja izbornih jedinica. Teksas je usvojio kartu koja bi republikancima mogla da donese do pet dodatnih mesta, dok je Kalifornija odgovorila promenama koje bi demokratama mogle obezbediti sličan dobitak. Prema analizi Cook Political Report-a, republikanci i dalje imaju strukturnu prednost zahvaljujući promenama izbornih mapa u više saveznih država.
Borba za Senat koncentrisana je na devet konkurentnih saveznih država. Demokrate brane mesta u Džordžiji i Mičigenu, koje je Tramp osvojio na predsedničkim izborima 2024, dok republikanci brane sedam potencijalno ugroženih mesta. Severna Karolina smatra se jednom od najvećih šansi demokrata da preuzmu republikansko senatorsko mesto.
Ankete o takozvanom generičkom glasanju za Kongres trenutno uglavnom daju prednost demokratama. Prosek Silver Bulletin-a krajem jula pokazivao je njihovo vođstvo od oko šest procentnih poena, iako rezultati različitih istraživanja značajno variraju.
Najčešće se pominju tri moguća ishoda: demokratska kontrola Predstavničkog doma uz republikansku većinu u Senatu, zadržavanje oba doma od strane republikanaca ili znatno ubedljivija demokratska pobeda kojom bi preuzeli čitav Kongres.
Ukoliko demokrate osvoje Predstavnički dom, dobile bi ovlašćenja za saslušanja, sudske pozive i istrage Trampove administracije, dok bi gubitak Senata dodatno otežao predsedniku imenovanje sudija i visokih zvaničnika. Sa druge strane, zadržavanje oba doma Kongresa značajno bi ojačalo Trampovu poziciju i republikance uoči predsedničkih izbora 2028. godine.
