Део републиканаца у Конгресу све отвореније се супротставља америчком председнику Доналду Трампу, показујући да његова контрола над странком више није апсолутна као током претходних месеци.
После периода у којем је Трамп снажним притиском успевао да наметне своју вољу републиканским посланицима, све више чланова странке сада покушава да ограничи његове једностране потезе.
Највећи ударац стигао је када су четворица републиканаца у Представничком дому стала уз демократе и затражила да Трамп повуче америчке снаге из сукоба са Ираном или да за наставак војног ангажмана добије одобрење Конгреса.
Тај потез представља директан изазов председнику, који је више пута тврдио да му за наставак сукоба није потребна сагласност законодаваца.
Побуна у странци појавила се и око фонда вредног 1,8 милијарди долара, који је требало да буде намењен Трамповим присталицама које тврде да су биле политички прогоњене од стране демократа.
Више републиканских сенатора одбило је да подржи финансирање Трампове имиграционе агенде док се тај фонд не уклони из плана. Иако је администрација најавила да одустаје од тог предлога, Трамп је касније поново оставио могућност да се он врати.
Због тога део републиканаца сада тражи да се таква одлука јасно унесе у закон, како би се спречило да Бела кућа поново активира спорни фонд.
Нови сукоб отворио се и око Трамповог избора Била Пултија за вршиоца дужности директора националне обавештајне службе. Неколико републиканаца сматра да Пулти нема шансе да буде потврђен у Сенату, јер је раније био повезан са објављивањем личних хипотекарних података Трампових критичара и притисцима да се против њих покрену федералне истраге.
Сенатор Том Тилис из Северне Каролине оштро је критиковао тај потез, оцењујући да администрација делује аматерски и да саветници председника поступају као да у новембру не предстоје избори.
У Белој кући одбацују критике и тврде да Трамп бира најбоље људе за своју администрацију, као и да опструкције у Конгресу угрожавају националну безбедност.
Ипак, све више републиканаца страхује да би Трампова политика могла да постане терет пред изборе, посебно због рата са Ираном, царина, раста цена нафте и незадовољства у пољопривредним срединама.
Пораз републиканца Рендија Финстре у Ајови, упркос Трамповој подршци, поједини стратези тумаче као знак да председников утицај унутар странке почиње да слаби.
Део републиканских сенатора сада покушава да направи извесну дистанцу од Беле куће, не желећи да у изборну кампању уђу као пуки извршиоци Трампове воље.
Бивши сенатор Ламар Александер упозорио је да Трамп не би требало да чисти странку од људи који га подржавају, али се не слажу са сваким његовим потезом. Према његовој оцени, председник би више добио када би слушао независне гласове, уместо само људе које може да отпусти.
Унутар Републиканске странке тако се све јасније отвара питање да ли је Трамп и даље неприкосновени центар моћи или се, пред нове изборе, део странке спрема да му први пут озбиљније постави границе.
