Deo republikanaca u Kongresu sve otvorenije se suprotstavlja američkom predsedniku Donaldu Trampu, pokazujući da njegova kontrola nad strankom više nije apsolutna kao tokom prethodnih meseci.
Posle perioda u kojem je Tramp snažnim pritiskom uspevao da nametne svoju volju republikanskim poslanicima, sve više članova stranke sada pokušava da ograniči njegove jednostrane poteze.
Najveći udarac stigao je kada su četvorica republikanaca u Predstavničkom domu stala uz demokrate i zatražila da Tramp povuče američke snage iz sukoba sa Iranom ili da za nastavak vojnog angažmana dobije odobrenje Kongresa.
Taj potez predstavlja direktan izazov predsedniku, koji je više puta tvrdio da mu za nastavak sukoba nije potrebna saglasnost zakonodavaca.
Pobuna u stranci pojavila se i oko fonda vrednog 1,8 milijardi dolara, koji je trebalo da bude namenjen Trampovim pristalicama koje tvrde da su bile politički progonjene od strane demokrata.
Više republikanskih senatora odbilo je da podrži finansiranje Trampove imigracione agende dok se taj fond ne ukloni iz plana. Iako je administracija najavila da odustaje od tog predloga, Tramp je kasnije ponovo ostavio mogućnost da se on vrati.
Zbog toga deo republikanaca sada traži da se takva odluka jasno unese u zakon, kako bi se sprečilo da Bela kuća ponovo aktivira sporni fond.
Novi sukob otvorio se i oko Trampovog izbora Bila Pultija za vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe. Nekoliko republikanaca smatra da Pulti nema šanse da bude potvrđen u Senatu, jer je ranije bio povezan sa objavljivanjem ličnih hipotekarnih podataka Trampovih kritičara i pritiscima da se protiv njih pokrenu federalne istrage.
Senator Tom Tilis iz Severne Karoline oštro je kritikovao taj potez, ocenjujući da administracija deluje amaterski i da savetnici predsednika postupaju kao da u novembru ne predstoje izbori.
U Beloj kući odbacuju kritike i tvrde da Tramp bira najbolje ljude za svoju administraciju, kao i da opstrukcije u Kongresu ugrožavaju nacionalnu bezbednost.
Ipak, sve više republikanaca strahuje da bi Trampova politika mogla da postane teret pred izbore, posebno zbog rata sa Iranom, carina, rasta cena nafte i nezadovoljstva u poljoprivrednim sredinama.
Poraz republikanca Rendija Finstre u Ajovi, uprkos Trampovoj podršci, pojedini stratezi tumače kao znak da predsednikov uticaj unutar stranke počinje da slabi.
Deo republikanskih senatora sada pokušava da napravi izvesnu distancu od Bele kuće, ne želeći da u izbornu kampanju uđu kao puki izvršioci Trampove volje.
Bivši senator Lamar Aleksander upozorio je da Tramp ne bi trebalo da čisti stranku od ljudi koji ga podržavaju, ali se ne slažu sa svakim njegovim potezom. Prema njegovoj oceni, predsednik bi više dobio kada bi slušao nezavisne glasove, umesto samo ljude koje može da otpusti.
Unutar Republikanske stranke tako se sve jasnije otvara pitanje da li je Tramp i dalje neprikosnoveni centar moći ili se, pred nove izbore, deo stranke sprema da mu prvi put ozbiljnije postavi granice.
