Rat sa Iranom i poremećaji na svetskom energetskom tržištu mogli bi da zaustave oporavak tržišta nekretnina, pošto rast cena nafte podstiče inflaciju i dovodi do povećanja kamatnih stopa na stambene kredite. Najjači efekti za sada su primetni u Sjedinjenim Američkim Državama, gde ekonomisti upozoravaju da je tržište možda već dostiglo vrhunac u 2026. godini.
Podaci sa američkog tržišta pokazuju da je prodaja kuća u julu na godišnjem nivou porasla za sedam odsto, što je najveći rast zabeležen ove godine. Međutim, značajan deo tih transakcija zasnivao se na ponudama napravljenim još u junu, pre okončanja primirja između SAD i Irana i novog pogoršanja situacije.
Noviji pokazatelji su znatno nepovoljniji. Broj novougovorenih prodaja u julu porastao je samo 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u poređenju sa junom pao čak 7,7 odsto. Pošto se ugovorene prodaje obično realizuju jedan do dva meseca kasnije, ovi podaci ukazuju na moguć dalji pad aktivnosti na tržištu.
Glavni problem predstavljaju cene energenata. Poremećaji u snabdevanju naftom i situacija u Ormuskom moreuzu drže cenu nafte na visokom nivou, što povećava inflatorna očekivanja. Rast inflacije zatim utiče na prinos državnih obveznica i na povećanje kamata na hipotekarne kredite.
Prosečna kamatna stopa na tridesetogodišnje stambene kredite u SAD porasla je sa oko 5,99 odsto, koliko je iznosila neposredno pre početka novih vojnih udara, na približno 6,5 odsto. Finansijski stručnjaci upozoravaju da su stope poslednjih meseci ostajale blizu 6,7 odsto umesto da se spuste ka šest procenata, kako se ranije očekivalo.
Čak i relativno malo povećanje kamatnih stopa može da doda stotine dolara mesečnim ratama kredita, što kupovinu nekretnine čini nedostižnom za veliki broj domaćinstava. Kada su kamatne stope ranije ove godine nakratko pale na oko šest odsto, prosečno američko domaćinstvo imalo je oko 30.000 dolara veću kupovnu moć nego godinu dana ranije.
Pritisak se istovremeno oseća i na strani ponude. Građevinske kompanije prijavljuju slabiju potražnju i veću ekonomsku neizvesnost, a pojedine su već smanjile prognoze poslovanja za celu godinu. Ukoliko zbog toga dođe do usporavanja izgradnje novih stanova i kuća, ponuda bi mogla dodatno da se smanji.
Stručnjaci ocenjuju da dugoročni rizik nije samo trajanje rata, već sve jača povezanost geopolitičkih kriza, cena energenata i kamatnih stopa. Podaci o prodaji nekretnina tokom avgusta i septembra trebalo bi da pokažu da li je trenutno usporavanje privremeno ili predstavlja početak šireg pada tržišta.
