Рат са Ираном и поремећаји на светском енергетском тржишту могли би да зауставе опоравак тржишта некретнина, пошто раст цена нафте подстиче инфлацију и доводи до повећања каматних стопа на стамбене кредите. Најјачи ефекти за сада су приметни у Сједињеним Америчким Државама, где економисти упозоравају да је тржиште можда већ достигло врхунац у 2026. години.
Подаци са америчког тржишта показују да је продаја кућа у јулу на годишњем нивоу порасла за седам одсто, што је највећи раст забележен ове године. Међутим, значајан део тих трансакција заснивао се на понудама направљеним још у јуну, пре окончања примирја између САД и Ирана и новог погоршања ситуације.
Новији показатељи су знатно неповољнији. Број новоуговорених продаја у јулу порастао је само 0,3 одсто у односу на исти месец прошле године, док је у поређењу са јуном пао чак 7,7 одсто. Пошто се уговорене продаје обично реализују један до два месеца касније, ови подаци указују на могућ даљи пад активности на тржишту.
Главни проблем представљају цене енергената. Поремећаји у снабдевању нафтом и ситуација у Ормуском мореузу држе цену нафте на високом нивоу, што повећава инфлаторна очекивања. Раст инфлације затим утиче на принос државних обвезница и на повећање камата на хипотекарне кредите.
Просечна каматна стопа на тридесетогодишње стамбене кредите у САД порасла је са око 5,99 одсто, колико је износила непосредно пре почетка нових војних удара, на приближно 6,5 одсто. Финансијски стручњаци упозоравају да су стопе последњих месеци остајале близу 6,7 одсто уместо да се спусте ка шест процената, како се раније очекивало.
Чак и релативно мало повећање каматних стопа може да дода стотине долара месечним ратама кредита, што куповину некретнине чини недостижном за велики број домаћинстава. Када су каматне стопе раније ове године накратко пале на око шест одсто, просечно америчко домаћинство имало је око 30.000 долара већу куповну моћ него годину дана раније.
Притисак се истовремено осећа и на страни понуде. Грађевинске компаније пријављују слабију потражњу и већу економску неизвесност, а поједине су већ смањиле прогнозе пословања за целу годину. Уколико због тога дође до успоравања изградње нових станова и кућа, понуда би могла додатно да се смањи.
Стручњаци оцењују да дугорочни ризик није само трајање рата, већ све јача повезаност геополитичких криза, цена енергената и каматних стопа. Подаци о продаји некретнина током августа и септембра требало би да покажу да ли је тренутно успоравање привремено или представља почетак ширег пада тржишта.
