Научници упозоравају да се залихе речног песка широм света троше знатно брже него што природни процеси могу да их обнове, што већ доводи до ерозије обала, урушавања кућа и продора слане воде дубље у копно. Упозорење је објављено након анализе чак 411 научних студија.
Као један од најдраматичнијих примера истраживачи наводе делту Меконга у Вијетнаму. Један багер тамо може за свега три сата да извади око 300 кубних метара песка, док је тренутни обим експлоатације готово 12 пута већи од количине седимента коју река природним путем може да надокнади.
Од 2015. до 2022. године из вијетнамског дела Меконга извучено је око 366 милиона кубних метара песка. Последица је просечно спуштање речног корита за готово пола метра.
Ерозија обала која је уследила имала је тешке последице по становништво. Између 2018. и 2020. године урушило се више од 1.800 кућа, док су истраживачи до 2023. године идентификовали 585 великих жаришта ерозије, која се простиру дуж укупно 741 километра речног тока.
Продубљивање речног корита истовремено омогућава морској води да продире све даље узводно, повећавајући заслањеност земљишта и воде. Научници упозоравају да би, уколико се садашњи темпо вађења настави, расположиве резерве песка у вијетнамском делу Меконга могле да буду исцрпљене већ до 2035. године.
Сличне промене забележене су и на кинеском језеру Појанг, где су размере експлоатације толике да се промене пејзажа могу уочити из свемира, као и на рекама у Индији и на бразилским рекама Парана и Токантинс.
Речни песак представља једну од најважнијих сировина за грађевинску индустрију. Његова структура зрна погодна је за производњу бетона, за разлику од морског песка који садржи со и пустињског песка чија су зрна превише глатка. Песак и други агрегати чине више од 70 одсто запремине бетона.
Хидролог Дунг Дук Тран са Технолошког универзитета Нанјанг у Сингапуру упозорава да експлоатација мора бити ограничена на пажљиво одабране локације и количине, при чему би се морала узети у обзир способност сваке реке да природним путем надокнади изгубљени седимент.
Научници упозоравају да неконтролисано вађење речног песка више није само локални еколошки проблем, већ глобално питање које може да угрози речне екосистеме, инфраструктуру и живот милиона људи који живе уз велике светске реке.
