Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва затражио је од Европске уније да преиспита трговинске баријере које погађају бразилски извоз меса и челика, у тренутку када би споразум ЕУ и Меркосура требало да отвори нову еру економске сарадње.
Лула се у Француској, на маргинама самита Г7, састао са Урсулом фон дер Лајен и Антониом Коштом, тражећи да Брисел поново размотри мере које ограничавају приступ бразилских производа европском тржишту.
После разговора поручио је да ће бразилско Министарство спољних послова радити са званичницима Европске комисије на анализи баријера које погађају Бразил.
Лула је нагласио да Бразил жели решење које ће уважити европске бриге око здравствених и фитосанитарних стандарда, али и легитимне интересе бразилских извозника.
Главни спор односи се на бразилско месо, изнутрице, рибу и мед, чији је увоз Европска комисија одлучила да забрани од 3. септембра.
Брисел тврди да Бразил није доставио довољно доказа да произвођачи поштују европске здравствене стандарде у целом производном ланцу. Посебна забринутост односи се на употребу антимикробних лекова у сточарству.
За Бразил, међутим, та одлука изгледа као трговинска препрека у тренутку када би споразум са Меркосуром требало да донесе управо супротно — лакши приступ европском тржишту.
Зато је овај сукоб посебно незгодан за обе стране.
Споразум ЕУ и Меркосура преговаран је више од две деценије, а замишљен је као један од највећих трговинских аранжмана на свету. Требало би постепено да отвори европско тржиште за бразилску говедину и живину кроз посебне тарифне квоте.
Уместо тога, само неколико недеља после почетка привремене примене, појавио се нови спор који показује колико ће договор бити тежак у пракси.
Бразил је унутар Меркосура далеко највећа економија и најважнији саговорник Брисела. Он ствара око 60 одсто укупног БДП-а тог блока, док Аргентина учествује са око 30 одсто, а Парагвај и Уругвај са по пет одсто.
То значи да без Бразила нема правог договора са Меркосуром.
Са друге стране, Бразил Европској унији нуди огромно тржиште од више од 200 милиона људи, велике количине говедине, живине, шећера и етанола, али и приступ стратешким сировинама.
Земља има највеће резерве ниобијума на свету, значајне количине никла и графита, као и велики део глобалних резерви ретких земаља.
То је за Европу изузетно важно, јер Брисел покушава да смањи зависност од кинеских ланаца снабдевања и да обезбеди критичне сировине за индустрију, батерије, електронику и зелену транзицију.
Управо зато спор око меса и челика није само питање пољопривреде и индустрије. Он открива дубљу дилему: да ли Европска унија заиста жели слободну трговину са Јужном Америком или ће, када дође до конкуренције, поново посегнути за заштитом сопственог тржишта.
Европски произвођачи меса већ дуго страхују од бразилске конкуренције, јер Бразил може да испоручи огромне количине по ценама које европски фармери тешко могу да прате.
Слично је и са челиком, где Европа настоји да заштити сопствену индустрију у условима глобалне конкуренције, високих трошкова енергије и притиска јефтинијег увоза.
Брисел зато своје мере представља као заштиту стандарда, здравља потрошача и европске индустрије.
Бразил, међутим, све више види протекционизам умотан у језик правила и стандарда.
За Лулу, ово је и економско и политичко питање. Он жели да покаже да Бразил није сировински додатак великих сила, већ држава која тражи равноправан третман.
Ако Европа жели бразилске критичне минерале, тржиште и геополитичку сарадњу, онда не може истовремено да затвара врата пред бразилским месом и челиком.
Споразум ЕУ и Меркосура треба да обухвати више од 700 милиона људи и око 30 одсто глобалног БДП-а, али његова будућност и даље није сигурна.
У Европи постоји снажан отпор, посебно међу пољопривредницима и политичарима који страхују да ће јефтинији јужноамерички производи угрозити домаће произвођаче.
Зато овај спор може постати први велики тест стварне вредности договора.
Ако Брисел настави са ограничењима, Бразил ће тврдити да Европа једном руком потписује споразум о слободној трговини, а другом поставља баријере.
Ако, пак, Европска унија попусти, суочиће се са отпором својих фармера и индустријских лобија.
Главна порука је јасна: Лула тражи да Европа покаже да ли је заиста спремна за партнерство са Бразилом или само жели приступ његовим сировинама, тржишту и политичком утицају — без отварања сопственог тржишта за бразилску конкуренцију.
Спор око меса и челика зато је много више од трговинске расправе. То је судар две визије глобалне економије: једне у којој Европа говори о отворености, али штити своје произвођаче, и друге у којој Бразил тражи да буде третиран као равноправан играч, а не као добављач онога што Бриселу тренутно треба.

