Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva zatražio je od Evropske unije da preispita trgovinske barijere koje pogađaju brazilski izvoz mesa i čelika, u trenutku kada bi sporazum EU i Merkosura trebalo da otvori novu eru ekonomske saradnje.
Lula se u Francuskoj, na marginama samita G7, sastao sa Ursulom fon der Lajen i Antoniom Koštom, tražeći da Brisel ponovo razmotri mere koje ograničavaju pristup brazilskih proizvoda evropskom tržištu.
Posle razgovora poručio je da će brazilsko Ministarstvo spoljnih poslova raditi sa zvaničnicima Evropske komisije na analizi barijera koje pogađaju Brazil.
Lula je naglasio da Brazil želi rešenje koje će uvažiti evropske brige oko zdravstvenih i fitosanitarnih standarda, ali i legitimne interese brazilskih izvoznika.
Glavni spor odnosi se na brazilsko meso, iznutrice, ribu i med, čiji je uvoz Evropska komisija odlučila da zabrani od 3. septembra.
Brisel tvrdi da Brazil nije dostavio dovoljno dokaza da proizvođači poštuju evropske zdravstvene standarde u celom proizvodnom lancu. Posebna zabrinutost odnosi se na upotrebu antimikrobnih lekova u stočarstvu.
Za Brazil, međutim, ta odluka izgleda kao trgovinska prepreka u trenutku kada bi sporazum sa Merkosurom trebalo da donese upravo suprotno — lakši pristup evropskom tržištu.
Zato je ovaj sukob posebno nezgodan za obe strane.
Sporazum EU i Merkosura pregovaran je više od dve decenije, a zamišljen je kao jedan od najvećih trgovinskih aranžmana na svetu. Trebalo bi postepeno da otvori evropsko tržište za brazilsku govedinu i živinu kroz posebne tarifne kvote.
Umesto toga, samo nekoliko nedelja posle početka privremene primene, pojavio se novi spor koji pokazuje koliko će dogovor biti težak u praksi.
Brazil je unutar Merkosura daleko najveća ekonomija i najvažniji sagovornik Brisela. On stvara oko 60 odsto ukupnog BDP-a tog bloka, dok Argentina učestvuje sa oko 30 odsto, a Paragvaj i Urugvaj sa po pet odsto.
To znači da bez Brazila nema pravog dogovora sa Merkosurom.
Sa druge strane, Brazil Evropskoj uniji nudi ogromno tržište od više od 200 miliona ljudi, velike količine govedine, živine, šećera i etanola, ali i pristup strateškim sirovinama.
Zemlja ima najveće rezerve niobijuma na svetu, značajne količine nikla i grafita, kao i veliki deo globalnih rezervi retkih zemalja.
To je za Evropu izuzetno važno, jer Brisel pokušava da smanji zavisnost od kineskih lanaca snabdevanja i da obezbedi kritične sirovine za industriju, baterije, elektroniku i zelenu tranziciju.
Upravo zato spor oko mesa i čelika nije samo pitanje poljoprivrede i industrije. On otkriva dublju dilemu: da li Evropska unija zaista želi slobodnu trgovinu sa Južnom Amerikom ili će, kada dođe do konkurencije, ponovo posegnuti za zaštitom sopstvenog tržišta.
Evropski proizvođači mesa već dugo strahuju od brazilske konkurencije, jer Brazil može da isporuči ogromne količine po cenama koje evropski farmeri teško mogu da prate.
Slično je i sa čelikom, gde Evropa nastoji da zaštiti sopstvenu industriju u uslovima globalne konkurencije, visokih troškova energije i pritiska jeftinijeg uvoza.
Brisel zato svoje mere predstavlja kao zaštitu standarda, zdravlja potrošača i evropske industrije.
Brazil, međutim, sve više vidi protekcionizam umotan u jezik pravila i standarda.
Za Lulu, ovo je i ekonomsko i političko pitanje. On želi da pokaže da Brazil nije sirovinski dodatak velikih sila, već država koja traži ravnopravan tretman.
Ako Evropa želi brazilske kritične minerale, tržište i geopolitičku saradnju, onda ne može istovremeno da zatvara vrata pred brazilskim mesom i čelikom.
Sporazum EU i Merkosura treba da obuhvati više od 700 miliona ljudi i oko 30 odsto globalnog BDP-a, ali njegova budućnost i dalje nije sigurna.
U Evropi postoji snažan otpor, posebno među poljoprivrednicima i političarima koji strahuju da će jeftiniji južnoamerički proizvodi ugroziti domaće proizvođače.
Zato ovaj spor može postati prvi veliki test stvarne vrednosti dogovora.
Ako Brisel nastavi sa ograničenjima, Brazil će tvrditi da Evropa jednom rukom potpisuje sporazum o slobodnoj trgovini, a drugom postavlja barijere.
Ako, pak, Evropska unija popusti, suočiće se sa otporom svojih farmera i industrijskih lobija.
Glavna poruka je jasna: Lula traži da Evropa pokaže da li je zaista spremna za partnerstvo sa Brazilom ili samo želi pristup njegovim sirovinama, tržištu i političkom uticaju — bez otvaranja sopstvenog tržišta za brazilsku konkurenciju.
Spor oko mesa i čelika zato je mnogo više od trgovinske rasprave. To je sudar dve vizije globalne ekonomije: jedne u kojoj Evropa govori o otvorenosti, ali štiti svoje proizvođače, i druge u kojoj Brazil traži da bude tretiran kao ravnopravan igrač, a ne kao dobavljač onoga što Briselu trenutno treba.
