Odbor Senata SAD za oružane snage izrazio je zabrinutost da američko Ratno vazduhoplovstvo više nema dovoljno kapaciteta za borbeno traganje i spasavanje u slučaju velikog rata.
Posebno je sporna odluka da se deo novih spasilačkih helikoptera HH-60W Jolly Green II prebaci iz borbenih spasilačkih jedinica u misije koje uključuju transport u Vašingtonu, podršku kontinuitetu vlasti, hitne operacije i prevoz visokih zvaničnika.
Senatori smatraju da je američko Ratno vazduhoplovstvo već smanjilo sopstvene mogućnosti time što je ranije skratilo planiranu kupovinu HH-60W helikoptera, a zatim odlučilo da 26 letelica prebaci u Air Force District of Washington.
Ta jedinica trenutno koristi zastarele UH-1N Twin Huey helikoptere, koji se koriste u regionu glavnog grada za prevoz, bezbednosne zadatke, podršku državnim planovima u vanrednim situacijama i ceremonijalne aktivnosti.
Prema mišljenju senatskog odbora, prebacivanje novih HH-60W helikoptera u tu ulogu ostavlja borbene spasilačke snage bez potrebnog broja letelica za ozbiljnu krizu.
Odbor je zatražio od sekretara Ratnog vazduhoplovstva da sprovede studiju o potrebama i sposobnostima borbenog traganja i spasavanja, uključujući ulogu HH-60W helikoptera i aviona HC-130J Combat King II.
Izveštaj bi trebalo da bude predstavljen Kongresu do kraja marta 2027. godine.
Do završetka te studije, senatori traže da Ratno vazduhoplovstvo ne pravi nove promene u strukturi borbenih spasilačkih snaga.
Problem je u tome što su HH-60W helikopteri prvobitno bili planirani kao ključna zamena za starije spasilačke platforme. Američko Ratno vazduhoplovstvo je prvo nameravalo da nabavi 113 ovih helikoptera, ali je kasnije taj broj smanjen na 91.
Ako se 26 letelica prebaci u vašingtonske misije, borbena spasilačka flota praktično gubi veliki deo svojih novih helikoptera.
To posebno brine zakonodavce jer potražnja za borbenim spasilačkim kapacitetima nije nestala. Naprotiv, nedavne operacije spasavanja oborenih posada pokazale su da je ta misija i dalje od presudnog značaja.
Istovremeno, postavlja se i veće pitanje: da li su klasični spasilački helikopteri uopšte dovoljni za buduće ratove, posebno u Pacifiku.
U potencijalnom sukobu sa Kinom, ogromne udaljenosti, snažna protivvazdušna odbrana i složeno bojište mogli bi da učine tradicionalne helikopterske spasilačke misije izuzetno teškim ili gotovo nemogućim.
Još ranije su pojedini visoki zvaničnici američkog Ratnog vazduhoplovstva priznavali da HH-60W nije naročito pogodan za operacije u kineskom operativnom prostoru.
Ipak, problem je u tome što smanjenje kupovine HH-60W nije praćeno uvođenjem novog, boljeg rešenja za takve uslove.
Umesto da se razvijaju alternative, poput bespilotnih sistema, letelica većeg dometa ili drugih novih platformi, deo postojeće flote sada se preusmerava u misije prevoza u glavnom gradu.
Zbog toga senatori strahuju da se stvara dvostruka praznina: Amerika nema dovoljno klasičnih spasilačkih kapaciteta za sadašnje potrebe, a istovremeno nema ni jasno rešenje za buduće ratove u mnogo opasnijem okruženju.
HH-60W Jolly Green II jeste brži, ima veći domet i bolju nosivost od starih UH-1N helikoptera, pa je logično zašto ga Ratno vazduhoplovstvo želi za misije u Vašingtonu.
Ali upravo tu nastaje politički problem: letelica koja je razvijana za spasavanje oborenih pilota i posada u ratnim uslovima sada se sve više koristi za zadatke koji nisu njena osnovna borbena namena.
Za Kongres, to nije samo pitanje rasporeda helikoptera, već pitanje sposobnosti Amerike da u budućem velikom sukobu spasava sopstvene ljude iza neprijateljskih linija.
Zato se od Ratnog vazduhoplovstva traži jasan odgovor: koliko helikoptera zaista ostaje za borbeno spasavanje, šta će zameniti izgubljene kapacitete i kako će Amerika izvoditi takve misije u ratovima u kojima su udaljenosti veće, pretnje ozbiljnije, a prostor za grešku mnogo manji.
