Одбор Сената САД за оружане снаге изразио је забринутост да америчко Ратно ваздухопловство више нема довољно капацитета за борбено трагање и спасавање у случају великог рата.
Посебно је спорна одлука да се део нових спасилачких хеликоптера HH-60W Jolly Green II пребаци из борбених спасилачких јединица у мисије које укључују транспорт у Вашингтону, подршку континуитету власти, хитне операције и превоз високих званичника.
Сенатори сматрају да је америчко Ратно ваздухопловство већ смањило сопствене могућности тиме што је раније скратило планирану куповину HH-60W хеликоптера, а затим одлучило да 26 летелица пребаци у Air Force District of Washington.
Та јединица тренутно користи застареле UH-1N Twin Huey хеликоптере, који се користе у региону главног града за превоз, безбедносне задатке, подршку државним плановима у ванредним ситуацијама и церемонијалне активности.
Према мишљењу сенатског одбора, пребацивање нових HH-60W хеликоптера у ту улогу оставља борбене спасилачке снаге без потребног броја летелица за озбиљну кризу.
Одбор је затражио од секретара Ратног ваздухопловства да спроведе студију о потребама и способностима борбеног трагања и спасавања, укључујући улогу HH-60W хеликоптера и авиона HC-130J Combat King II.
Извештај би требало да буде представљен Конгресу до краја марта 2027. године.
До завршетка те студије, сенатори траже да Ратно ваздухопловство не прави нове промене у структури борбених спасилачких снага.
Проблем је у томе што су HH-60W хеликоптери првобитно били планирани као кључна замена за старије спасилачке платформе. Америчко Ратно ваздухопловство је прво намеравало да набави 113 ових хеликоптера, али је касније тај број смањен на 91.
Ако се 26 летелица пребаци у вашингтонске мисије, борбена спасилачка флота практично губи велики део својих нових хеликоптера.
То посебно брине законодавце јер потражња за борбеним спасилачким капацитетима није нестала. Напротив, недавне операције спасавања оборених посада показале су да је та мисија и даље од пресудног значаја.
Истовремено, поставља се и веће питање: да ли су класични спасилачки хеликоптери уопште довољни за будуће ратове, посебно у Пацифику.
У потенцијалном сукобу са Кином, огромне удаљености, снажна противваздушна одбрана и сложено бојиште могли би да учине традиционалне хеликоптерске спасилачке мисије изузетно тешким или готово немогућим.
Још раније су поједини високи званичници америчког Ратног ваздухопловства признавали да HH-60W није нарочито погодан за операције у кинеском оперативном простору.
Ипак, проблем је у томе што смањење куповине HH-60W није праћено увођењем новог, бољег решења за такве услове.
Уместо да се развијају алтернативе, попут беспилотних система, летелица већег домета или других нових платформи, део постојеће флоте сада се преусмерава у мисије превоза у главном граду.
Због тога сенатори страхују да се ствара двострука празнина: Америка нема довољно класичних спасилачких капацитета за садашње потребе, а истовремено нема ни јасно решење за будуће ратове у много опаснијем окружењу.
HH-60W Jolly Green II јесте бржи, има већи домет и бољу носивост од старих UH-1N хеликоптера, па је логично зашто га Ратно ваздухопловство жели за мисије у Вашингтону.
Али управо ту настаје политички проблем: летелица која је развијана за спасавање оборених пилота и посада у ратним условима сада се све више користи за задатке који нису њена основна борбена намена.
За Конгрес, то није само питање распореда хеликоптера, већ питање способности Америке да у будућем великом сукобу спасава сопствене људе иза непријатељских линија.
Зато се од Ратног ваздухопловства тражи јасан одговор: колико хеликоптера заиста остаје за борбено спасавање, шта ће заменити изгубљене капацитете и како ће Америка изводити такве мисије у ратовима у којима су удаљености веће, претње озбиљније, а простор за грешку много мањи.
