Америчка морнарица коначно припрема уклањање остатака USS Long Beach, прве нуклеарно погоњене површинске борбене јединице на свету, више од 30 година након што је брод повучен из службе. (The War Zone)
Ова крстарица, некада дуга 721 стопу и тешка 15.540 тона, поринута је 1959. године, а у службу је ушла две године касније.
Long Beach је био један од симбола нуклеарне ере америчке морнарице, али од некадашњег брода данас је остао само део трупа. Његова препознатљива надградња, као и прамац и крма, већ су уклоњени.
Брод је повучен из службе 1995. године и од тада се налази у бродоградилишту Puget Sound у држави Вашингтон, где је чекао коначну одлуку о судбини.
Америчка морнарица сада тражи компанију која ће моћи да превезе, демонтира, демилитаризује и рециклира остатке брода, укључујући делове повезане са два нуклеарна реактора из којих је гориво већ уклоњено. (The War Zone)
Операција ће бити изузетно сложена, јер се нуклеарно погоњени ратни бродови не могу резати као обични бродови. Чак и после уклањања горива, остају радиолошки и правни захтеви који поступак чине скупим, спорим и технички осетљивим.
Према документима морнарице, оно што је остало од Long Beach-а не може бити одвучено отвореним морем због садашњег стања трупа. Зато ће морати да буде транспортовано на специјалној баржи или тешком транспортном броду.
Демонтажа подразумева уклањање преосталих делова, рециклажу материјала и посебно паковање компоненти реакторског постројења, које ће бити третиране као нискорадиоактивни отпад и послате у овлашћено постројење.
Одлуци о коначном уништењу претходила је процена историјске вредности брода. Иако је Long Beach био први нуклеарно погоњени површински борбени брод и учествовао у операцијама од Вијетнамског рата до Пустињске олује, закључено је да више не испуњава услове за заштиту као историјски објекат. (The War Zone)
Главни разлог је то што су му уклоњени кључни елементи који су га чинили препознатљивим — надградња, главно наоружање, прамац и крма. У процени је наведено да брод више не оставља утисак ратног брода америчке морнарице из 20. века.
Морнарица је раније покушавала да реши судбину овог брода, а 2012. године он је био продат за старо гвожђе. Тада се говорило да у њему има око 10.000 тона челика, 300 миља електричних каблова и 450 тона алуминијума. Ипак, није јасно шта се са тим поступком на крају догодило.
Сада су све препреке за коначно уклањање практично отклоњене. Морнарица је заказала састанак са заинтересованим компанијама у Вашингтону, 24. и 25. јуна, како би представила шта овај посао подразумева.
Случај Long Beach-а важан је и због ширег проблема са којим се америчка морнарица суочава — како безбедно, брзо и финансијски подношљиво уклањати старе нуклеарне бродове.
Претходни велики пример је носач авиона USS Enterprise, први нуклеарно погоњени носач авиона на свету. Његово уклањање показало је колико тај процес може бити компликован и скуп.
Процене су раније говориле да би уклањање Enterprise-а могло коштати више од 1,5 милијарди долара и трајати више од 15 година. Long Beach је много мањи и имао је два реактора, док је Enterprise имао осам, али и његова демонтажа носи озбиљне изазове. (The War Zone)
Америчка морнарица истовремено планира нове нуклеарно погоњене површинске бродове, што питање старих пловила чини још важнијим.
Long Beach је некада представљао будућност ратне морнарице. Данас његов остатак постаје опомена да нуклеарна флота не доноси само велику моћ на мору, већ и огроман проблем када та моћ стигне до краја свог животног века.
