Kanadska kompanija The Metals Company mogla bi da postane prva firma koja će komercijalno vaditi minerale sa međunarodnog morskog dna, oslanjajući se na američku proceduru koja zaobilazi regulatorni okvir Ujedinjenih nacija.
Globalna trka za kritičnim mineralima sve više se seli u dubine okeana, gde se nalaze ogromne količine polimetalnih nodula — naslaga bogatih kobaltom, niklom, bakrom, manganom i retkim zemnim elementima.
Potražnja za tim sirovinama naglo raste zbog električnih vozila, obnovljivih izvora energije, baterija i vojne industrije, zbog čega vlade i kompanije sve više gledaju ka resursima na dnu okeana.
Kompanija The Metals Company, sa sedištem u Vankuveru, saopštila je 28. maja da je njen zahtev za istražnu licencu USA-B potvrdila američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu.
Sledeći korak biće objavljivanje nacrta studije uticaja na životnu sredinu i javne konsultacije. Kompanija očekuje da bi proces mogao da dovede do dobijanja komercijalne dozvole za rudarenje do prvog kvartala 2027. godine.
Najveća prepreka za dubokomorsko rudarenje više nije tehnologija, već pravo. Većina polimetalnih nodula nalazi se u međunarodnim vodama, izvan teritorijalne nadležnosti bilo koje države.
Oko 90 odsto članica UN ratifikovalo je Konvenciju UN o pravu mora, koja duboko morsko dno definiše kao „zajedničko nasleđe čovečanstva“. Prema tom okviru, resursi morskog dna pripadaju čovečanstvu u celini i njihovo korišćenje treba da se reguliše preko Međunarodne uprave za morsko dno.
Sjedinjene Američke Države, međutim, nikada nisu ratifikovale tu konvenciju. Upravo na to se sada oslanja Vašington, koji tvrdi da nije obavezan da traži dozvolu UN za projekte dubokomorskog rudarenja.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u aprilu 2025. godine izvršnu naredbu kojom se federalnim agencijama nalaže da ubrzaju odobravanje projekata rudarenja na morskom dnu izvan američkih nacionalnih voda.
The Metals Company USA potom je podnela prvi zahtev za komercijalnu dozvolu za eksploataciju dela pacifičkog morskog dna. Prvobitni zahtev obuhvatao je oko 25.000 kvadratnih kilometara, a kasnije je proširen na približno 65.000 kvadratnih kilometara.
Ovaj pristup izazvao je oštru reakciju Međunarodne uprave za morsko dno. Generalna sekretarka te organizacije Letisija Karvaljo poručila je da nijedna država nema pravo da jednostrano eksploatiše mineralne resurse dubokog mora izvan pravnog okvira utvrđenog Konvencijom UN o pravu mora.
Međunarodna uprava za morsko dno već više od decenije pokušava da usaglasi pravila za komercijalno dubokomorsko rudarenje. Pregovori su počeli 2014. godine, ali do juna 2026. godine konačni pravilnik još nije usvojen.
Zastoj u pregovorima sve više nervira rudarske kompanije, koje tvrde da su minerali sa dna okeana neophodni za energetsku tranziciju i smanjenje zavisnosti od kopnenih izvora.
Protivnici, međutim, upozoravaju da bi dubokomorsko rudarenje moglo da nanese ogromnu štetu ekosistemima o kojima se još uvek nedovoljno zna.
Spor oko dozvole kanadske kompanije tako je postao mnogo više od pitanja jednog rudarskog projekta. On otvara novu geopolitičku bitku za kontrolu kritičnih minerala, budućnost okeanskog prava i pitanje ko ima pravo da eksploatiše resurse koji se nalaze izvan granica bilo koje države.
