Иранска певачица Парасту Ахмади и осам чланова њеног продукцијског тима, укључујући музичаре, осуђени су на 74 ударца бичем због концерта који је 2024. године уживо емитован на њеном Јутјуб каналу.
Према судским документима, кривични суд у покрајини Ком изрекао је уметницима казну бичевања, двогодишњу забрану напуштања земље и двогодишњу забрану уметничког рада.
Оптужени су за нарушавање јавног морала производњом и објављивањем, како се наводи, „вулгарног и неморалног садржаја“ на интернету.
Парасту Ахмади је у децембру 2024. године извела патриотску песму „Из крви младих домовине“ без хиџаба, током преноса уживо који је убрзо постао виралан.
Недуго након објављивања снимка, она је заједно са неколико музичара кратко била приведена, али су убрзо пуштени на слободу. Власти су касније покренуле званични поступак због објављивања видеа.
Организације за заштиту људских права и адвокати који су имали увид у документа тврде да се пресуда уклапа у шири образац хапшења и судског прогона уметника који јавно пркосе режиму.
Према њиховој оцени, случај није само напад на једну певачицу, већ порука свим уметницима у Ирану који покушавају да се супротставе цензури и строгим правилима Исламске Републике.
Адвокат за људска права Моеин Хазаели оценио је да пресуда нема правну основу, јер певање, извођење музике и стварање музичких дела жена нису кривична дела према иранском закону.
Он је додао да се такве активности не могу разумно тумачити као производња или објављивање опсценог садржаја.
Према његовим речима, кажњавање уметника бичевањем отвара озбиљна питања и о међународним обавезама држава да забране мучење и заштите људско достојанство.
Иранско-британска глумица Назанин Бонијади поручила је да ова пресуда показује да репресивни апарат Исламске Републике остаје непромењен, без обзира на покушаје режима да поправи своју слику у јавности.
Иранска глумица Сетарех Малеки, која је била приморана да оде у егзил, рекла је да ју је наступ Парасту Ахмади дубоко погодио и подсетио на дух отпора иранских жена.
Она је истакла да је Ахмади знала какве последице може да сноси, али да се ипак није одрекла свог права да као жена живи, пева и буде саслушана.
За многе иранске уметнике ова пресуда представља ново упозорење да се простор за слободно стваралаштво све више сужава, док културни отпор постаје један од најопаснијих облика јавног супротстављања режиму.
