Iranska pevačica Parastu Ahmadi i osam članova njenog produkcijskog tima, uključujući muzičare, osuđeni su na 74 udarca bičem zbog koncerta koji je 2024. godine uživo emitovan na njenom Jutjub kanalu.
Prema sudskim dokumentima, krivični sud u pokrajini Kom izrekao je umetnicima kaznu bičevanja, dvogodišnju zabranu napuštanja zemlje i dvogodišnju zabranu umetničkog rada.
Optuženi su za narušavanje javnog morala proizvodnjom i objavljivanjem, kako se navodi, „vulgarnog i nemoralnog sadržaja“ na internetu.
Parastu Ahmadi je u decembru 2024. godine izvela patriotsku pesmu „Iz krvi mladih domovine“ bez hidžaba, tokom prenosa uživo koji je ubrzo postao viralan.
Nedugo nakon objavljivanja snimka, ona je zajedno sa nekoliko muzičara kratko bila privedena, ali su ubrzo pušteni na slobodu. Vlasti su kasnije pokrenule zvanični postupak zbog objavljivanja videa.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava i advokati koji su imali uvid u dokumenta tvrde da se presuda uklapa u širi obrazac hapšenja i sudskog progona umetnika koji javno prkose režimu.
Prema njihovoj oceni, slučaj nije samo napad na jednu pevačicu, već poruka svim umetnicima u Iranu koji pokušavaju da se suprotstave cenzuri i strogim pravilima Islamske Republike.
Advokat za ljudska prava Moein Hazaeli ocenio je da presuda nema pravnu osnovu, jer pevanje, izvođenje muzike i stvaranje muzičkih dela žena nisu krivična dela prema iranskom zakonu.
On je dodao da se takve aktivnosti ne mogu razumno tumačiti kao proizvodnja ili objavljivanje opscenog sadržaja.
Prema njegovim rečima, kažnjavanje umetnika bičevanjem otvara ozbiljna pitanja i o međunarodnim obavezama država da zabrane mučenje i zaštite ljudsko dostojanstvo.
Iransko-britanska glumica Nazanin Bonijadi poručila je da ova presuda pokazuje da represivni aparat Islamske Republike ostaje nepromenjen, bez obzira na pokušaje režima da popravi svoju sliku u javnosti.
Iranska glumica Setareh Maleki, koja je bila primorana da ode u egzil, rekla je da ju je nastup Parastu Ahmadi duboko pogodio i podsetio na duh otpora iranskih žena.
Ona je istakla da je Ahmadi znala kakve posledice može da snosi, ali da se ipak nije odrekla svog prava da kao žena živi, peva i bude saslušana.
Za mnoge iranske umetnike ova presuda predstavlja novo upozorenje da se prostor za slobodno stvaralaštvo sve više sužava, dok kulturni otpor postaje jedan od najopasnijih oblika javnog suprotstavljanja režimu.
