Izraelska ekonomija zabeležila je oštar pad u prvom kvartalu godine, dok su posledice rata sa Iranom i sukoba na severu zemlje snažno pogodile poslovanje, potrošnju i svakodnevni život.
Bruto domaći proizvod Izraela pao je za 3,3 odsto na godišnjem nivou, sezonski prilagođeno, što je lošiji rezultat od očekivanja ekonomista. Prognoze su ukazivale na pad od oko dva odsto u prva tri meseca godine.
Ovo su prvi podaci o privrednom rastu koji pokazuju posledice rata započetog krajem februara, kada su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli napade na Iran.
Iran je u odgovoru ispalio stotine raketa i približno isti broj dronova prema Izraelu, dok je Hezbolah iz Libana gađao severne delove zemlje.
Zbog borbi koje su trajale šest nedelja, izraelske vlasti ograničile su javna okupljanja, škole su bile zatvorene mesec dana, a više od 100.000 muškaraca i žena pozvano je u vojnu rezervu.
Rat je pogodio i privatnu i javnu potrošnju. Privatna potrošnja pala je za 4,7 odsto, javna za 4,8 odsto, dok je BDP poslovnog sektora smanjen za 3,1 odsto. BDP po stanovniku pao je za 4,5 odsto.
Iako je pad privrede bio težak, bio je nešto blaži nego posle dvanaestodnevnog rata Izraela i Irana u junu 2025. godine, kada je veliki broj preduzeća bio potpuno zatvoren, a BDP u tom kvartalu pao za 4,3 odsto.
Izraelska ekonomija se potom oporavljala u poslednja dva kvartala 2025. godine, a rast je ubrzao na nivou cele godine.
Centralna banka Izraela i Ministarstvo finansija sada očekuju da će ekonomski rast ove godine iznositi 3,8 odsto, nakon što su ranije prognoze smanjene sa 5,2, odnosno 4,8 odsto.
Da bi se ta očekivanja ostvarila, izraelska ekonomija morala bi da ubrza u nastavku godine. To će u velikoj meri zavisiti od toga da li će se održati primirja sa Iranom, u Libanu i u Gazi.
Prema procenama, Izrael je tokom dve godine do kraja 2025. izgubio 8,6 odsto godišnjeg BDP-a zbog gotovo neprekidnog stanja sukoba, naročito zbog rata u Gazi, koji je počeo posle napada Hamasa u oktobru 2023. godine.
