Куба је, према поверљивим обавештајним подацима, набавила више од 300 војних дронова и последњих месеци разматрала како би их могла употребити у случају сукоба са Сједињеним Државама.
Према тим наводима, кубански војни врх расправљао је о могућности напада на америчку базу у заливу Гвантанамо, америчка војна пловила, а потенцијално и на Ки Вест на Флориди, који је од Хаване удаљен око 145 километара.
Амерички званичници тврде да Куба од 2023. године набавља јуришне дронове различитих могућности од Русије и Ирана и да их складишти на стратешким локацијама широм острва.
Према наводима из Вашингтона, забринутост је појачана због развоја ратовања беспилотним летелицама, присуства иранских војних саветника у Хавани и чињенице да се Куба налази веома близу америчке обале.
Директор ЦИА Џон Ретклиф отпутовао је прошле недеље на Кубу и, како се наводи, отворено упозорио тамошње званичнике да не улазе у непријатељске активности против Сједињених Држава.
Америчка страна тврди да Куба више не сме да служи као платформа са које противници Вашингтона могу да спроводе непријатељске планове у западној хемисфери.
Притисак на Хавану могао би додатно да порасте ове недеље, јер се очекује објављивање оптужнице против Раула Кастра због наводне улоге у рушењу авиона хуманитарне групе из Мајамија 1996. године.
Амерички званичници наводе и да су кубанске власти током протеклог месеца од Русије тражиле још дронова и војне опреме. Према пресретнутим обавештајним подацима, кубанске службе наводно покушавају да од Ирана науче како да се супротставе Сједињеним Државама.
У Вашингтону се већ дуго изражава забринутост због присуства руских и кинеских обавештајних објеката на Куби, који се користе за електронско прикупљање података.
Забринутост због кубанских дронова појачана је након што је Иран у рату са Сједињеним Државама почео интензивно да користи беспилотне летелице и ракетне ударе против америчких база на Блиском истоку.
Амерички званичници процењују и да се више хиљада кубанских војника борило на руској страни у Украјини, где су могли да стекну искуство у савременом ратовању дроновима.
Ипак, у Вашингтону за сада не верују да Куба представља непосредну војну претњу нити да активно планира напад на америчке интересе. Обавештајни подаци, како се наводи, више указују на то да су кубански војни лидери разматрали употребу дронова као могућност у случају избијања сукоба.
Куба нема капацитет да затвори Флоридски мореуз на начин на који је Иран пореметио саобраћај кроз Ормуски мореуз, нити се у Вашингтону сматра претњом истог нивоа као током Кубанске ракетне кризе 1962. године.
Ипак, близина Кубе америчкој обали и све већа улога дронова у савременим ратовима довољни су да Вашингтон ову ситуацију посматра као растући безбедносни изазов.
