Kuba je, prema poverljivim obaveštajnim podacima, nabavila više od 300 vojnih dronova i poslednjih meseci razmatrala kako bi ih mogla upotrebiti u slučaju sukoba sa Sjedinjenim Državama.
Prema tim navodima, kubanski vojni vrh raspravljao je o mogućnosti napada na američku bazu u zalivu Gvantanamo, američka vojna plovila, a potencijalno i na Ki Vest na Floridi, koji je od Havane udaljen oko 145 kilometara.
Američki zvaničnici tvrde da Kuba od 2023. godine nabavlja jurišne dronove različitih mogućnosti od Rusije i Irana i da ih skladišti na strateškim lokacijama širom ostrva.
Prema navodima iz Vašingtona, zabrinutost je pojačana zbog razvoja ratovanja bespilotnim letelicama, prisustva iranskih vojnih savetnika u Havani i činjenice da se Kuba nalazi veoma blizu američke obale.
Direktor CIA Džon Retklif otputovao je prošle nedelje na Kubu i, kako se navodi, otvoreno upozorio tamošnje zvaničnike da ne ulaze u neprijateljske aktivnosti protiv Sjedinjenih Država.
Američka strana tvrdi da Kuba više ne sme da služi kao platforma sa koje protivnici Vašingtona mogu da sprovode neprijateljske planove u zapadnoj hemisferi.
Pritisak na Havanu mogao bi dodatno da poraste ove nedelje, jer se očekuje objavljivanje optužnice protiv Raula Kastra zbog navodne uloge u rušenju aviona humanitarne grupe iz Majamija 1996. godine.
Američki zvaničnici navode i da su kubanske vlasti tokom proteklog meseca od Rusije tražile još dronova i vojne opreme. Prema presretnutim obaveštajnim podacima, kubanske službe navodno pokušavaju da od Irana nauče kako da se suprotstave Sjedinjenim Državama.
U Vašingtonu se već dugo izražava zabrinutost zbog prisustva ruskih i kineskih obaveštajnih objekata na Kubi, koji se koriste za elektronsko prikupljanje podataka.
Zabrinutost zbog kubanskih dronova pojačana je nakon što je Iran u ratu sa Sjedinjenim Državama počeo intenzivno da koristi bespilotne letelice i raketne udare protiv američkih baza na Bliskom istoku.
Američki zvaničnici procenjuju i da se više hiljada kubanskih vojnika borilo na ruskoj strani u Ukrajini, gde su mogli da steknu iskustvo u savremenom ratovanju dronovima.
Ipak, u Vašingtonu za sada ne veruju da Kuba predstavlja neposrednu vojnu pretnju niti da aktivno planira napad na američke interese. Obaveštajni podaci, kako se navodi, više ukazuju na to da su kubanski vojni lideri razmatrali upotrebu dronova kao mogućnost u slučaju izbijanja sukoba.
Kuba nema kapacitet da zatvori Floridski moreuz na način na koji je Iran poremetio saobraćaj kroz Ormuski moreuz, niti se u Vašingtonu smatra pretnjom istog nivoa kao tokom Kubanske raketne krize 1962. godine.
Ipak, blizina Kube američkoj obali i sve veća uloga dronova u savremenim ratovima dovoljni su da Vašington ovu situaciju posmatra kao rastući bezbednosni izazov.
