Сједињене Америчке Државе 3. новембра излазе на међуизборе који би могли суштински да промене последње две године другог председничког мандата Доналда Трампа. Бирају се свих 435 чланова Представничког дома, 35 од 100 сенатора и 36 гувернера.
Републиканци тренутно имају веома тесну већину у Представничком дому — само пет мандата више од демократа — док у Сенату држе 53 од 100 места. Уколико демократе освоје макар један дом Конгреса, могле би да блокирају значајан део Трамповог законодавног програма и покрену опсежне истраге његове администрације.
Избори долазе у тренутку када Трамп бележи најслабије резултате популарности у свом другом мандату. Према просеку анкета Silver Bulletin-а, његов рад одобрава 38 одсто Американаца, док га 58 одсто не одобрава, што представља нето рејтинг од минус 20 процентних поена.
Главне теме кампање су раст трошкова живота, инфлација и цене горива, као и измене у систему здравственог осигурања. Демократе настоје да изборе представе као референдум о Трамповој економској политици, док додатни политички терет за републиканце представљају контроверзе око објављивања докумената у вези са Џефријем Епстином.
Посебно жестока борба води се око прекрајања изборних јединица. Тексас је усвојио карту која би републиканцима могла да донесе до пет додатних места, док је Калифорнија одговорила променама које би демократама могле обезбедити сличан добитак. Према анализи Cook Political Report-а, републиканци и даље имају структурну предност захваљујући променама изборних мапа у више савезних држава.
Борба за Сенат концентрисана је на девет конкурентних савезних држава. Демократе бране места у Џорџији и Мичигену, које је Трамп освојио на председничким изборима 2024, док републиканци бране седам потенцијално угрожених места. Северна Каролина сматра се једном од највећих шанси демократа да преузму републиканско сенаторско место.
Анкете о такозваном генеричком гласању за Конгрес тренутно углавном дају предност демократама. Просек Silver Bulletin-а крајем јула показивао је њихово вођство од око шест процентних поена, иако резултати различитих истраживања значајно варирају.
Најчешће се помињу три могућа исхода: демократска контрола Представничког дома уз републиканску већину у Сенату, задржавање оба дома од стране републиканаца или знатно убедљивија демократска победа којом би преузели читав Конгрес.
Уколико демократе освоје Представнички дом, добиле би овлашћења за саслушања, судске позиве и истраге Трампове администрације, док би губитак Сената додатно отежао председнику именовање судија и високих званичника. Са друге стране, задржавање оба дома Конгреса значајно би ојачало Трампову позицију и републиканце уочи председничких избора 2028. године.
