Zlato je palo ispod 4.000 dolara za uncu prvi put od novembra 2025. godine, što je na tržištu odmah pokrenulo tvrdnje da je veliki rast završen.
Prema analizi Martina Armstronga, pad nije iznenađenje, već upravo ono na šta su, kako tvrdi, ukazivali njegovi kompjuterski modeli. Cena zlata je 24. juna tokom dana pala na oko 3.973 dolara za uncu, a dan kasnije ostala je pod pritiskom, na oko 3.982 dolara.
Od januarskog rekorda, kada se cena približila nivou od 5.595 dolara za uncu, zlato je izgubilo više od 28 odsto vrednosti. Armstrong navodi da se tržište približava korekciji od 30 odsto, koju je njegov model ranije najavljivao.
On ocenjuje da tržišta ne idu pravolinijski, već u ciklusima, i da ovako snažne korekcije najčešće plaše one koji su kasno ušli u kupovinu, pa pozicije prodaju baš u trenutku kada se tržište čisti.
Kao razloge za oštar pad navodi očekivanja strože monetarne politike, jačanje američkog dolara i smanjen strah od neposredne eskalacije na Bliskom istoku.
Ipak, Armstrong tvrdi da korekcija ne znači automatski kraj dugoročnog rasta zlata. Prema njegovoj oceni, kriza javnog duga nije nestala, evropski finansijski problemi nisu rešeni, a vlade širom sveta nastavljaju da se zadužuju na neodrživ način.
On smatra da u periodima međunarodne neizvesnosti i zlato i američki dolar mogu istovremeno da jačaju, jer kapital beži od političke nestabilnosti i rizika državnog duga.
Armstrong upozorava da je opasno oslanjati se na emocije i mišljenja većine. Dok su mnogi jurili zlato blizu vrha, kod 5.600 dolara, njegov model je, kako tvrdi, ukazivao da sledi velika korekcija.
Sada, kada se strah vratio i kada deo analitičara proglašava kraj rasta, Armstrong ocenjuje da većina ponovo reaguje emotivno, umesto da prepozna ciklus ispod tržišne nestabilnosti.
