Злато је пало испод 4.000 долара за унцу први пут од новембра 2025. године, што је на тржишту одмах покренуло тврдње да је велики раст завршен.
Према анализи Мартина Армстронга, пад није изненађење, већ управо оно на шта су, како тврди, указивали његови компјутерски модели. Цена злата је 24. јуна током дана пала на око 3.973 долара за унцу, а дан касније остала је под притиском, на око 3.982 долара.
Од јануарског рекорда, када се цена приближила нивоу од 5.595 долара за унцу, злато је изгубило више од 28 одсто вредности. Армстронг наводи да се тржиште приближава корекцији од 30 одсто, коју је његов модел раније најављивао.
Он оцењује да тржишта не иду праволинијски, већ у циклусима, и да овако снажне корекције најчешће плаше оне који су касно ушли у куповину, па позиције продају баш у тренутку када се тржиште чисти.
Као разлоге за оштар пад наводи очекивања строже монетарне политике, јачање америчког долара и смањен страх од непосредне ескалације на Блиском истоку.
Ипак, Армстронг тврди да корекција не значи аутоматски крај дугорочног раста злата. Према његовој оцени, криза јавног дуга није нестала, европски финансијски проблеми нису решени, а владе широм света настављају да се задужују на неодржив начин.
Он сматра да у периодима међународне неизвесности и злато и амерички долар могу истовремено да јачају, јер капитал бежи од политичке нестабилности и ризика државног дуга.
Армстронг упозорава да је опасно ослањати се на емоције и мишљења већине. Док су многи јурили злато близу врха, код 5.600 долара, његов модел је, како тврди, указивао да следи велика корекција.
Сада, када се страх вратио и када део аналитичара проглашава крај раста, Армстронг оцењује да већина поново реагује емотивно, уместо да препозна циклус испод тржишне нестабилности.

