Све су гласније критике на рачун великих технолошких платформи због начина на који модерирају садржај повезан са ратом у Гази. Корисници оптужују друштвене мреже, али и алате вештачке интелигенције, да примењују двоструке стандарде када је реч о темама које се тичу Израела и Палестине.
Рат у Гази почео је након напада Хамаса на југ Израела 7. октобра 2023. године, у којем је убијено око 1.200 људи, док је више од 200 особа отето и одведено у Газу. Израел је након тога покренуо велику војну операцију у Појасу Газе, наводећи да је њен циљ уништење Хамаса.
Током готово две године сукоба велики део Газе је разорен, а према подацима палестинских здравствених власти, које контролише Хамас, погинуло је више од 70.000 људи. Бројне хуманитарне организације и део међународне заједнице оптужују Израел за несразмерну употребу силе и изазивање хуманитарне катастрофе.
Посебну пажњу привукли су одговори најпознатијих алата вештачке интелигенције на питања о ратним злочинима Хамаса и Израела. Упоређивани су одговори ChatGPT-а, Google Geminiја и Claude-а на питања о нападу Хамаса, израелским војним операцијама у Гази и оптужбама за геноцид.
ChatGPT је на питање о нападу Хамаса 7. октобра одговорио да су током тог напада почињени ратни злочини. Међутим, када је постављено питање да ли је Израел починио ратне злочине у Гази, одговори су били опрезнији.
Сличан образац показао је и Google Gemini. И он је оценио да су током Хамасовог напада на Израел почињени ратни злочини, али је на питања о могућим израелским ратним злочинима одговарао уз више ограда и опреза.
Claude, алат компаније Anthropic, био је конкретнији у одговорима. Он је такође оценио да су током Хамасовог напада почињени ратни злочини, али је у питању израелских операција у Гази био одлучнији од друга два модела и сам је указао на могућност геноцида.
Стручњаци наводе да оваква опрезност није случајна, већ произлази из начина на који су модели развијани. Компаније додатно обучавају системе вештачке интелигенције тако да буду тачнији, опрезнији и уздржанији код осетљивих тема као што су ратови, политички сукоби и међународно право.
Ипак, управо та уздржаност код дела корисника изазива сумњу да модели нису неутрални. Док пропалестински активисти тврде да алати вештачке интелигенције често нагињу израелском наративу, из произраелских кругова стижу супротне оптужбе — да поједини одговори показују антиiзраелске обрасце.
Истраживања су указала и на то да одговори могу да се разликују у зависности од језика на којем се поставља питање. У једном експерименту утврђено је да ChatGPT на арапском даје другачије процене о жртвама истих сукоба него на хебрејском.
Критике нису усмерене само на алате вештачке интелигенције. Највећи део примедби последњих година односи се на Мету, власника Фејсбука и Инстаграма. Активисти и организације за људска права тврде да су те платформе систематски ограничавале садржај који подржава Палестинце.
Као један од најпознатијих примера наводи се случај из 2023. године, када је Инстаграмов систем за аутоматски превод погрешно преводио профиле корисника који су у опису имали палестинску заставу и верске изразе, повезујући их са тероризмом. Мета се због тога јавно извинила.
Незадовољство је, према наводима, постојало и унутар саме компаније. Више од 200 запослених потписало је отворена писма у којима су оптужили компанију да не схвата озбиљно притужбе о могућој цензури палестинског садржаја.
Организације за људска права тврде да су Метине политике и праксе довеле до систематског ограничавања садржаја повезаног са Палестином на Фејсбуку и Инстаграму.
На мети критика нашао се и LinkedIn. Корисници који објављују садржај у корист Палестинаца тврде да им се објаве уклањају, ограничавају или да им се налози суспендују без јасног објашњења.
Истовремено, критике стижу и из произраелског табора, где поједини корисници тврде да платформе не реагују довољно на садржај који сматрају антисемитским или антиiзраелским.
Случај показује да се рат у Гази не води само на терену и у дипломатским круговима, већ и у дигиталном простору, где друштвене мреже и алати вештачке интелигенције све више постају предмет политичких спорова, оптужби за пристрасност и борбе за контролу наратива.
