Sve su glasnije kritike na račun velikih tehnoloških platformi zbog načina na koji moderiraju sadržaj povezan sa ratom u Gazi. Korisnici optužuju društvene mreže, ali i alate veštačke inteligencije, da primenjuju dvostruke standarde kada je reč o temama koje se tiču Izraela i Palestine.
Rat u Gazi počeo je nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, dok je više od 200 osoba oteto i odvedeno u Gazu. Izrael je nakon toga pokrenuo veliku vojnu operaciju u Pojasu Gaze, navodeći da je njen cilj uništenje Hamasa.
Tokom gotovo dve godine sukoba veliki deo Gaze je razoren, a prema podacima palestinskih zdravstvenih vlasti, koje kontroliše Hamas, poginulo je više od 70.000 ljudi. Brojne humanitarne organizacije i deo međunarodne zajednice optužuju Izrael za nesrazmernu upotrebu sile i izazivanje humanitarne katastrofe.
Posebnu pažnju privukli su odgovori najpoznatijih alata veštačke inteligencije na pitanja o ratnim zločinima Hamasa i Izraela. Upoređivani su odgovori ChatGPT-a, Google Geminija i Claude-a na pitanja o napadu Hamasa, izraelskim vojnim operacijama u Gazi i optužbama za genocid.
ChatGPT je na pitanje o napadu Hamasa 7. oktobra odgovorio da su tokom tog napada počinjeni ratni zločini. Međutim, kada je postavljeno pitanje da li je Izrael počinio ratne zločine u Gazi, odgovori su bili oprezniji.
Sličan obrazac pokazao je i Google Gemini. I on je ocenio da su tokom Hamasovog napada na Izrael počinjeni ratni zločini, ali je na pitanja o mogućim izraelskim ratnim zločinima odgovarao uz više ograda i opreza.
Claude, alat kompanije Anthropic, bio je konkretniji u odgovorima. On je takođe ocenio da su tokom Hamasovog napada počinjeni ratni zločini, ali je u pitanju izraelskih operacija u Gazi bio odlučniji od druga dva modela i sam je ukazao na mogućnost genocida.
Stručnjaci navode da ovakva opreznost nije slučajna, već proizlazi iz načina na koji su modeli razvijani. Kompanije dodatno obučavaju sisteme veštačke inteligencije tako da budu tačniji, oprezniji i uzdržaniji kod osetljivih tema kao što su ratovi, politički sukobi i međunarodno pravo.
Ipak, upravo ta uzdržanost kod dela korisnika izaziva sumnju da modeli nisu neutralni. Dok propalestinski aktivisti tvrde da alati veštačke inteligencije često naginju izraelskom narativu, iz proizraelskih krugova stižu suprotne optužbe — da pojedini odgovori pokazuju antiizraelske obrasce.
Istraživanja su ukazala i na to da odgovori mogu da se razlikuju u zavisnosti od jezika na kojem se postavlja pitanje. U jednom eksperimentu utvrđeno je da ChatGPT na arapskom daje drugačije procene o žrtvama istih sukoba nego na hebrejskom.
Kritike nisu usmerene samo na alate veštačke inteligencije. Najveći deo primedbi poslednjih godina odnosi se na Metu, vlasnika Fejsbuka i Instagrama. Aktivisti i organizacije za ljudska prava tvrde da su te platforme sistematski ograničavale sadržaj koji podržava Palestince.
Kao jedan od najpoznatijih primera navodi se slučaj iz 2023. godine, kada je Instagramov sistem za automatski prevod pogrešno prevodio profile korisnika koji su u opisu imali palestinsku zastavu i verske izraze, povezujući ih sa terorizmom. Meta se zbog toga javno izvinila.
Nezadovoljstvo je, prema navodima, postojalo i unutar same kompanije. Više od 200 zaposlenih potpisalo je otvorena pisma u kojima su optužili kompaniju da ne shvata ozbiljno pritužbe o mogućoj cenzuri palestinskog sadržaja.
Organizacije za ljudska prava tvrde da su Metine politike i prakse dovele do sistematskog ograničavanja sadržaja povezanog sa Palestinom na Fejsbuku i Instagramu.
Na meti kritika našao se i LinkedIn. Korisnici koji objavljuju sadržaj u korist Palestinaca tvrde da im se objave uklanjaju, ograničavaju ili da im se nalozi suspenduju bez jasnog objašnjenja.
Istovremeno, kritike stižu i iz proizraelskog tabora, gde pojedini korisnici tvrde da platforme ne reaguju dovoljno na sadržaj koji smatraju antisemitskim ili antiizraelskim.
Slučaj pokazuje da se rat u Gazi ne vodi samo na terenu i u diplomatskim krugovima, već i u digitalnom prostoru, gde društvene mreže i alati veštačke inteligencije sve više postaju predmet političkih sporova, optužbi za pristrasnost i borbe za kontrolu narativa.
