Две трећине становника Европске уније подржало би повратак Уједињеног Краљевства у европски блок, док већина британских бирача сада сматра да је Брегзит био грешка.
Истраживање је показало да су Британци све склонији ближим односима са ЕУ, чак и када је реч о питањима која су годинама била спорна, попут слободе кретања.
У 15 земаља Европске уније, 66 одсто испитаника оценило је да би поновно чланство Уједињеног Краљевства било добра, врло добра или бар неутрална идеја. Та подршка већа је од подршке само ближим односима са Лондоном или задржавању садашњег стања.
Највећа подршка повратку Британије у ЕУ забележена је у Холандији и Данској, где износи 75 одсто. У Француској и Италији подршка је 59 одсто, док је у Бугарској 56 одсто.
Занимљиво је да ближе односе између ЕУ и Уједињеног Краљевства подржавају чак и многи бирачи евроскептичних и десничарских странака, међу њима присталице пољске Конфедерације, немачког AfD-а и француског Националног окупљања.
И европски лидери све отвореније говоре о могућности повратка Британије. Француски председник Емануел Макрон поручио је да су врата увек отворена, док је шпански премијер Педро Санчез навео да би Шпанија без дилеме подржала британско чланство.
Фински председник Александар Стуб истакао је да је Европи потребан британски глас и поручио да Европљанима недостаје Уједињено Краљевство.
У самој Британији већина бирача, укључујући и део оних који су подржали излазак из ЕУ, сада сматра да је Брегзит негативно утицао на кључна питања.
Испитаници су навели да је излазак из ЕУ погоршао трошкове живота, економију, прилике за младе, проблем илегалне имиграције и трговину. Чак и међу онима који су 2016. гласали за Брегзит, већина сада сматра да је излазак из ЕУ погоршао проблем илегалне имиграције.
На питање које су главне користи Брегзита, најчешћи одговор био је да не знају. Одмах иза тога следио је одговор да не виде никакву конкретну корист.
Такав став све више се претвара у жељу за ближим односима са Европском унијом. Чак 75 одсто испитаника у Уједињеном Краљевству подржава ближи однос са ЕУ, док 66 одсто сматра да би трговинске и економске везе требало да буду јаче.
Посебно је упадљив податак да би 63 одсто британских испитаника прихватило слободу кретања у замену за ближе трговинске односе са ЕУ. То подржава и 57 одсто оних који су 2016. гласали за излазак из Уније.
Чак и међу бирачима којима је имиграција главна брига, 44 одсто би прихватило слободу кретања као део ближег економског односа са Европом.
Аутор извештаја Марк Леонард оценио је да подаци показују да је Европска унија отворена за повратак Уједињеног Краљевства и да се британска јавност озбиљно удаљила од ставова из 2016. године.
Према његовим речима, Брегзит је био побуњенички крик нације која је одбацила постојеће стање, али десет година касније Британци увиђају да се наде у бољи живот ван Европске уније нису оствариле.
Истраживање је поделило британске бираче у три групе: оптимисте, који приближавање Европи виде као геополитичку нужност; реалисте, који подржавају ближе везе са ЕУ, али цене и односе са САД; и усамљенике, којима је национални суверенитет и даље најважнији.
Подаци показују и да Британци све више виде Европу као пожељнијег безбедносног партнера од Сједињених Држава. Само 18 одсто испитаника сада види САД као савезника, док 58 одсто подржава ближе одбрамбене односе са Европом.
Већина британских гласача не жели да земља купује више оружја од САД, док би више од 60 одсто радије подржало политику куповине европске војне опреме.
Готово две трећине испитаника желело би и да Уједињено Краљевство учествује у развоју алтернативног европског нуклеарног одвраћања.
