Амерички министар финансија Скот Бесент покушава да утиче на кретање долара према јапанском јену, али економиста Мартин Армстронг упозорава да би таква политика могла да произведе супротан ефекат и понови грешке које су претходиле великим финансијским потресима.
Армстронг је реаговао на Бесентову поруку трговцима да не би требало да се кладе против њега, уз тврдњу да амерички министар финансија покушава да искористи положај како би утицао на девизно тржиште.
Према Армстронгу, долар већ око 15 година јача у односу на јен, а покушај Вашингтона да вербалним интервенцијама промени тај тренд подсећа на потезе водећих западних држава средином осамдесетих година.
Он подсећа на Плаза споразум из 1985. године, када су САД и друге водеће економије покушале координисано да оборе вредност долара. Две године касније уследио је Луврски споразум, којим су власти покушале да зауставе даљи пад америчке валуте.
Армстронг тврди да су тржишта тада показала да владе не могу трајно да одређују вредност валута. Када је долар наставио да пада и након што су земље Г7 поручиле да је слабљење завршено, инвеститори су изгубили поверење у способност власти да контролишу тржиште.
Према његовој оцени, такав развој догађаја био је један од фактора који су допринели берзанском краху 1987. године. Армстронг наводи да је још у време председника Роналда Регана упозоравао да би политика манипулисања курсом могла да изазове велики поремећај капитала.
Сличан сценарио, како тврди, поновио се и 1997. године. Армстронг наводи да је тадашњег америчког министра финансија Роберта Рубина упозоравао на опасност од интервенција на девизним тржиштима, непосредно пре избијања азијске финансијске кризе.
Он сада упозорава да би Бесентов покушај слабљења долара у односу на јен могао поново да покаже ограничења државне интервенције на глобалним тржиштима.
Према Армстронговом моделу, важан ниво подршке за долар према јену на крају 2026. године налази се око 154,20 јена за долар, док је отпор око нивоа од 160 јена. Он износи и крајње песимистичну дугорочну прогнозу према којој би јен до 2030. године могао да ослаби чак до 366 јена за један долар.
Армстронг сматра да сама чињеница да америчко Министарство финансија покушава јавно да утиче на курс показује колико је снажан постојећи тренд слабљења јапанске валуте.
Он упозорава да би неуспех такве политике могао да има последице веће од самог кретања курса. Уколико тржишта закључе да владе више немају способност да усмеравају вредност валута, могло би доћи до ширег губитка поверења у државне институције и њихову способност да контролишу финансијске токове.
Армстронг зато закључује да би трећи велики покушај Вашингтона да политичким притиском усмерава девизна тржишта могао да заврши исто као претходни – губитком контроле над токовима капитала и новим финансијским потресом.
