Венецијанска комисија (ВК) саопштила је да ће хитно мишљење које је затражила Србија о сету правосудних усвојених у Скупштини Србије 28. јануара, бити издато у догледно време и поднето на усвајање на пленарној седници Венецијанске комисије у јуну, преноси РТ.
Око правосудних закона водила се полемика у јавности. Власт тврди да се њима враћа отето судство, а део опозиције да је то удар на независност правосуђа. Председник Србије Александар Вучић потписао је законе упркос противљењу Брисела, али је као компромисно решење донета одлука да буду постати Венецијанској комисији на оцену.
Како је објављено на сајту Венецијанске комисије, председница Скупштине Србије Ана Брнабић је писмом од 10. фебруара затражила хитно мишљење Венецијанске комисије Савета Европе о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Закона о Високом тужилачком савету, Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала, Закона о судијама и Закона о седиштима и територијалним надлежностима судова и јавних тужилаштава.
Министар правде Ненад Вујић рекао је да, у разговорима са европским званичницима током недавне посете Бриселу, није добио одговоре шта су конкретне замерке Европске комисије на измене сета правосудних закона, већ начелне примедбе због недостатка инклузивности. Он је додао да постоји могућност корекције аката ако то буде тражила Венецијанска комисија.
Иначе, правосудни закони доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново, смањују се надлежности врховног тужиоца Загорке Доловац.
Угљеша Мрдић, посланик СНС који је предлагач закона, је раније истакао да ће усвојеним изменама закона правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, како је рекао, враћању отетог правосуђа држави и народу. Део опозиције је упозоравао да је у питању удар на независно судство.
Водила се и полемика о томе да није било јавне расправе о законима. Реаговало је и Тужилаштво за организовани криминал. Високи савет судства (ВСС) је саопштио да предлагач није затражио мишљење савета о предложеним изменама, а што је законска обавеза прописана законом и тражио повлачење из процедуре.
