Србија се налази међу земљама где је транспарентност буџета “ограничена”, са остварених 53 поена од могућих 100 у међународном истраживању Индекс отворености буџета (Опен Будгет Индеx – ОБИ), саопштила је данас организација Транспарентност Србија (ТС).
Србија има два поена више у односу на претходни круг овог истраживања, које се спроводи сваке друге године.
Од три сегмента истраживања, убедљиво најлошије је оцењено учешће јавности у креирању буџета, са само два од 100 поена.
ТС је истакла да механизме грађанских консултација о буџету, поред других држава на које Србија може да се угледа, имају и бројне општине и градови у самој Србији.
Истраживање је показало да је у области буџетске транспарентности Србија у нивоу регионалног просека, а бољи резултат имају Албанија – 64 и Црна Гора – 54, док су лошије рангирани Северна Македонија (39), и Босна и Херцеговина (30).
У извештају се указује на поједине недостатке у односу на добру међународну праксу. Влада и даље не објављује шестомесечни извештај о извршењу буџета, документ који би омогућио правовремени увид у измене и прерасподеле током буџетске године.
У предлогу буџета треба детаљније описати фискалне ризике, навести више података о имовини и обавезама, о пореским расходима, наменским приходима, као и дугорочној одрживости јавних финансија.
Такође је потребно унапредити финансијско извештавање и поређења између првобитних макроекономских прогноза и остварених резултата – кроз детаљније приказивање расхода по програмима, структуре јавног дуга и класификације расхода.
Део истраживања, где је резултат најбољи, се односи на надзор и ове године износи 57 поена, али је и он испод балканског просека од 62. У оквиру надзора, резултат је солидан захваљујући оценама радаж Државне ревизорске институције (83), док је резултат за парламентарни 44.
Како би се то унапредило, препоручује се да посланици расправљају о буџетској политици пре достављања предлога буџета, као и да им се овај документ достави најмање два месеца пре почетка буџетске године.
Парламентарни одбори треба да имају активнију улогу кроз разматрање предлога буџета и извештаја о његовом извршењу, уз обавезно објављивање анализа и налаза. Такође, неопходно је обезбедити да Скупштина буде консултована пре сваке прерасподеле средстава између буџетских корисника током буџетске године.
Истраживање отворености буџета је једини глобални независни, упоредни и истраживачки инструмент, заснован на чињеницама, у којем се користе међународно прихваћени критеријуми за оцену приступа јавности информацијама о буџету, стварним могућностима јавности да учествује у припреми буџета и улози институција за надзор буџета као што су, у Србији, Народна скупштина, Државна ревизорска институција и Фискални савет, навела је ТС.
Организација за Међународно буџетско партнерство са седиштем у Вашингтону, (Интернатионал Будгет Партнерсхип – ИБП) је утврдила методологију и први пут спровела истраживање отворености буџета 2006. године.
Циљ је да грађани широм света боље разумеју буџетске процесе и да стекну могућност да утичу на то како ће се јавна средства прикупљати и трошити. У сарадњи са ИБП, истраживање сваке друге године спроводе организације независне од владе (у Србији то је Транспарентност Србија).
Ове налазе верификују два независна експерта, а представници Владе добијају прилику да укажу на евентуалне пропусте, након чега се сачињавају коначни резултати.
