Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji, a pokrenuta je bez utvrđene osnovne zarade, sa preuskim rasponom koeficijenata i bez čvrstog analitičkog okvira, saopštio je danas Fiskalni savet.
“Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, što je dovelo do dalje fragmentacije, umnožavanja izuzetaka i potpunog gubitka sistemskog karaktera reformskog procesa”, naveo je Savet u analizi.
Ukazano je da je kontrola mase zarada postignuta bez jedinstvenih platnih razreda, ali je bila praćena snažnom kompresijom (ujednačavanjem) zarada, kao i da je stabilizacija fonda plata u javnom sektoru proistekla iz fiskalnih pravila i političke volje, a ne normativne unifikacije.
“S druge strane, odsustvo sistemskih korekcija na vrhu platne lestvice i snažan rast minimalne zarade doveli su sužavanja efektivnog raspona plata. Kompresija plata prerasla je u jedan od ključnih strukturnih rizika po funkcionalnost javnog sektora, jer direktno podriva sposobnost države da privuče i zadrži ključne stručne i upravljačke kadrove”, ocenio je Savet.
Preporuleno je da budući reformski pristup mora da bude sektorski, transparentan i institucionalno realističan.
“Povratak na jedinstven i centralizovan model platnih razreda nosi visok rizik ponavljanja istih grešaka. Generički reformski pristupi, poput jednoobraznih platnih razreda koje Svetska banka promoviše u regionu, često nedovoljno uvažavaju lokalno institucionalno nasleđe što može dovesti do suboptimalnih ishoda, ili čak potpunih promašaja u slučaju Srbije”, naveo je Savet u analizi.
Održivo rešenje, smatraju u tom nezavisnom telu, podrazumeva sektorski diferencirane intervencije i potencijalno dubinske reforme pojednih delova javnih službi, zasnovane na pouzdanim podacima, jasnim kriterijumima i visokoj transparentnosti – pre svega kroz javni registar zarada („Iskra“).
Takav pristup, kako je ukazano, omogućava ciljano ublažavanje kompresije zarada tamo gde ona ima najveće sistemske posledice, uz očuvanje fiskalne održivosti i društveno-političke izvodljivosti.
Skupština Srbije je u martu 2025. usvojila zakon kojim prestaju da važe Zakon o sistemu plata u javnom sektoru iz 2016. godine i prateći propisi koji su uređivali zarade u lokalnim samoupravama, AP Vojvodini, javnim službama (prosveti, zdravstvu, socijalnoj zaštiti) i javnim agencijama.
Tom odlukom zvanično je napušten koncept jedinstvenih platnih razreda kao sistemskog okvira za uređenje zarada u čitavom javnom sektoru, koji je bio jedan od ključnih elemenata reformske agende u ranoj fazi fiskalne konsolidacije. (Izvor: BETA)
