Реформа платних разреда у Србији из 2016. године, од које је држава и формано одустала, подбацила је у самој концепцији, а не у имплементацији, а покренута је без утврђене основне зараде, са преуским распоном коефицијената и без чврстог аналитичког оквира, саопштио је данас Фискални савет.
“Уместо објективног вредновања рада, тежиште је пренето на преговоре о висини коефицијената, што је довело до даље фрагментације, умножавања изузетака и потпуног губитка системског карактера реформског процеса”, навео је Савет у анализи.
Указано је да је контрола масе зарада постигнута без јединствених платних разреда, али је била праћена снажном компресијом (уједначавањем) зарада, као и да је стабилизација фонда плата у јавном сектору проистекла из фискалних правила и политичке воље, а не нормативне унификације.
“С друге стране, одсуство системских корекција на врху платне лествице и снажан раст минималне зараде довели су сужавања ефективног распона плата. Компресија плата прерасла је у један од кључних структурних ризика по функционалност јавног сектора, јер директно подрива способност државе да привуче и задржи кључне стручне и управљачке кадрове”, оценио је Савет.
Препорулено је да будући реформски приступ мора да буде секторски, транспарентан и институционално реалистичан.
“Повратак на јединствен и централизован модел платних разреда носи висок ризик понављања истих грешака. Генерички реформски приступи, попут једнообразних платних разреда које Светска банка промовише у региону, често недовољно уважавају локално институционално наслеђе што може довести до субоптималних исхода, или чак потпуних промашаја у случају Србије”, навео је Савет у анализи.
Одрживо решење, сматрају у том независном телу, подразумева секторски диференциране интервенције и потенцијално дубинске реформе поједних делова јавних служби, засноване на поузданим подацима, јасним критеријумима и високој транспарентности – пре свега кроз јавни регистар зарада („Искра“).
Такав приступ, како је указано, омогућава циљано ублажавање компресије зарада тамо где она има највеће системске последице, уз очување фискалне одрживости и друштвено-политичке изводљивости.
Скупштина Србије је у марту 2025. усвојила закон којим престају да важе Закон о систему плата у јавном сектору из 2016. године и пратећи прописи који су уређивали зараде у локалним самоуправама, АП Војводини, јавним службама (просвети, здравству, социјалној заштити) и јавним агенцијама.
Том одлуком званично је напуштен концепт јединствених платних разреда као системског оквира за уређење зарада у читавом јавном сектору, који је био један од кључних елемената реформске агенде у раној фази фискалне консолидације. (Извор: БЕТА)
