Уредба о ограничењу маржи у Србији на 20 одсто није дала очекиване ефекте, пише данас Нова економија.
Представници власти, на челу са председником државе Александром Вучићем, најављивали су да ће услед примене те уредбе, усвојене пре шест месеци, хиљаде производа бити јефтиније, и то за до 20 одсто. Међутим, данас, десетак дана након што је уредба престала да важи, јасно је, како је наведено, да њени ефекти ипак нису били ни близу толико значајни.
У септембру, првом месецу примене уредбе, укупне потрошачке цене пале су за 1,6 одсто, а када се посматра само група хране и безалкохолних пића, уочава се пад од 4,5 одсто, у односу на месец дана раније.
То је био први, а уједно и највећи пад цена који је, откако је уведена уредба, показала званична статистика. У октобру, цене хране смањене су за 0,9 одсто у односу на претходни месец, док је у новембру и децембру пад износио 0,7, односно 0,5 одсто.
Потом, у јануару, цене хране повећане су за 0,5 одсто у односу на претходни месец.
Укупан пад цена за читав период од почетка примена уредбе па закључно са јануаром био је тек око шест одсто.
На основу статистичких података види се да је иницијални пад био краткорочан, те да уредба није довела до већег пада цена надаље. Такође, види се и да уредба није смањила цене ни близу у оној мери у којој су представници власти најављивали.
Што се тиче међугодишње инфлације, она је, у августу, пре ступања уредбе на снагу, износила 4,7 одсто, да би у септембру успорила на 2,9 процената. У октобру је међугодишња инфлација износила 2,8 одсто, а на том нивоу задржала се и у новембру. У децембру је поново благо успорила на 2,7 одсто, а у јануару на 2,4.
Када се посматра читава 2025. у односу на 2024. годину, потрошачке цене су повећане за 3,8 одсто, у просеку. Храна је, у истом периоду, поскупела за 2,7 одсто.
Према речима економисте и бившег државног секретара у Министарству трговине Драгована Милићевића, појефтињења која су најављена немају “никакве везе са економском стварношћу и трговачким праксама”. Другим речима, то што је маржа смањена за 20 одсто не значи да ће и коначна цена производа пасти за толико.
“Ако узмемо пример производа од 100 динара, и кажемо да је маржа, у коју треба урачунати и порез, 20 динара, па је смањимо за 20 одсто, то ће бити 16 динара. Дакле, маржа јесте смањена за 20 процената, али је смањење цене производа смешно. Те најаве су у старту биле смешне”, каже Милићевић за Нову економију.
Он сматра да генерално ниједна краткорочна мера не може да да значајне ефекте.
“У економији ништа не може да се нареди, то је први разлог. Друга ствар је да је шест месеци прекратак период, јер да би се увидели ефекти неке мере, они морају да се прате барем годину дана. Тако да ћемо тек 31. августа, када будемо видели какве су цене и када их упоредимо са ценама од пре тачно годину дана, дан пре ступања уредбе на снагу, видети да није било ефеката какви су најављивани и да је то ипак више била политичка прича”, рекао је Милићевић.
И економиста Саша Ђоговић сматра да смањење цена од 20 одсто од самог почетка није било реално, али и да постоји неколико кључних питања када је ова тема у питању.
“С обзиром на то да су ефекти били блажи од најављених, може се поставити питање да ли су заиста марже биле тај фактор због којих су цене тако високе, па онда и да ли је држава ‘промашила’. Уредба је донета у усијаној политичкој ситуацији и имала је краткорочни популистички ефекат. Суштински, они нису размишљали о томе шта ће после, па смо тако у међувремену добили тужбу од Делеза. Суштински, када се све узме у обизр, уредба је имала ‘андол’ ефекат – она је стишала тренутне инфлаторне тензије, али сада долази до отопљавања”, рекао је Ђоговић за Нову економију.
Он не очекује да ће се сада десити експлозија цена, као што није дошло ни до њихвог урушавања када је уредба уведена.
“Као што је тада било захлађења, сада ће доћи до отопљавања. Цене ће се кориговати, благо до умерено”, рекао је Ђоговић.
