Србија је пета војна сила Балкана према ранг-листи „Global Firepower“ за 2026. годину, док је на светској листи заузела 63. место међу 145 држава. Испред Србије налазе се Турска, Грчка, Румунија и Бугарска, док су иза ње Хрватска, Албанија, Словенија, Северна Македонија и Босна и Херцеговина.
„Global Firepower“ војну снагу не одређује само на основу броја војника и оружја, већ користи више од 60 показатеља, укључујући људство, ваздухопловство, копнене и поморске снаге, финансије, логистику, природне ресурсе и географију. Што је вредност индекса PwrIndx мања, војска је на листи боље рангирана.
Према балканској листи за 2026. годину, Турска је прва у региону и девета у свету, Грчка друга на Балкану и 30. у свету, Румунија трећа и 52. глобално, Бугарска четврта и 62. глобално, а Србија пета и 63. у свету.
Следе Хрватска на 73, Албанија на 77, Словенија на 91, Северна Македонија на 114. и Босна и Херцеговина на 133. месту у свету.
„Global Firepower“ Косово води као посебан унос и ставља га на 139. место.
Занимљиво је да на посебној балканској листи није уврштена Црна Гора, иако је обухваћена светским рангирањем. Црна Гора је 128. у свету са индексом 2,9782, па би, када би била укључена у регионални поредак, била иза Северне Македоније, а испред Босне и Херцеговине.
Турска је убедљиво најмоћнија војна сила региона. Са индексом 0,1975 налази се међу десет најјачих војски света.
Према подацима „Global Firepower-а“, Турска има око 481.000 активних припадника, 1.101 војни авион, од којих 201 ловац, 2.284 тенка и 1.045 самоходних артиљеријских оруђа.
Ратна морнарица има 192 пловила, укључујући 17 фрегата и 14 подморница, док је процењени војни буџет 51,4 милијарде долара.
На другом месту налази се Грчка, која је посебно снажна у ваздухопловству и морнарици.
Грчка има око 142.700 активних војника, 560 војних авиона, од којих чак 178 ловаца, као и 1.344 тенка.
Располаже са 589 самоходних и 698 вучних артиљеријских оруђа, док њена морнарица има 186 пловила, међу којима су 14 фрегата и девет подморница.
Грчки војни буџет процењен је на око 8,24 милијарде долара.
Њена велика предност у односу на остале мање балканске државе јесте комбинација бројног ваздухопловства, великих копнених снага и снажне морнарице.
Трећа је Румунија, која је 52. војна сила света.
Има око 90.000 активних припадника, 148 војних авиона, међу којима 29 ловаца, 451 тенк, 720 вучних артиљеријских оруђа и чак 243 вишецевна ракетна система.
Војни буџет Румуније процењен је на више од 10,2 милијарде долара.
Посебно је занимљив однос Србије и Бугарске, јер их на светској листи раздваја само једно место.
Бугарска је 62. са индексом 1,2522, док је Србија 63. са индексом 1,2938.
Бугарска има око 36.950 активних војника, док се за Србију наводи 22.500.
Бугарска има и више тенкова – 334 према 242 српска.
Србија, међутим, има значајну предност у више других категорија.
Србија има 115 војних авиона, у поређењу са 71 бугарским, док обе земље имају по 11 ловаца.
Србија располаже са 96 самоходних артиљеријских оруђа према 48 бугарских, 150 вучних према 24 и 73 вишецевна ракетна система према 24 у Бугарској.
Војни буџет Србије процењен је на 2,77 милијарди долара, а бугарски на око 2,49 милијарди.
Упркос томе, веће активно људство, већи број тенкова, поморска компонента и други показатељи доносе Бугарској минималну предност у укупном индексу.
Још израженија је разлика између Србије и Хрватске.
Србија је десет места боље рангирана – 63. према 73. месту у свету.
Србија има 115 војних авиона, а Хрватска 67.
Хрватска има 12 ловаца, један више од Србије, али Србија има 17 јуришних авиона, док Хрватска у тој категорији нема ниједан.
Разлика у копненим снагама је много већа.
Србија има 242 тенка према 55 хрватских, 96 самоходних артиљеријских оруђа према 25, 150 вучних према 42 и 73 вишецевна ракетна система према 42 хрватска.
Војни буџети две земље су готово идентични: Србија је на око 2,77 милијарди долара, а Хрватска на 2,744 милијарде.
Хрватска, за разлику од Србије, има и морнарицу са 30 пловила.
После Србије и Хрватске долази до осетнијег пада индекса.
Албанија је 77. у свету, Словенија 91, Северна Македонија 114, Црна Гора 128, а Босна и Херцеговина 133.
Тако Србија према методологији „Global Firepower-а“ за 2026. представља пету војну силу Балкана, али је практично изједначена са четвртопласираном Бугарском.
Истовремено има јасну предност над Хрватском и осталим државама западног Балкана које се налазе испод ње.
Ипак, овакву листу треба посматрати са резервом.
„Global Firepower“ користи и процењене податке када званични нису доступни. Код Србије је, на пример, у категорији паравојних снага наведено чак 600.000 људи, што не треба мешати са бројем припадника Војске Србије и што може значајно да утиче на укупан индекс.
Због тога ранг-листа не значи да би пета земља нужно победила шесту у стварном сукобу.
Квалитет наоружања, обученост, противваздухопловна одбрана, залихе муниције, беспилотни системи, домаћа војна индустрија, савезници и способност мобилизације нису у потпуности видљиви из једног броја.
Ипак, по јединственој методологији „Global Firepower-а“ за 2026. годину, слика Балкана је јасна: Турска је далеко испред свих, следе Грчка и Румунија, док Бугарску и Србију раздваја готово минимална разлика.
