Иницијатива лидера ДНП Милана Кнежевића да Црна Гора повуче признање Косова је суштински политичко питање које се решава на нивоу институција — локалних самоуправа, Владе и парламента. Грађани Црне Горе, нажалост, немају могућност да директно искажу своје мишљење, осим да заузму одређни став тек на следећим изборима.
Овако црногорски политичар и бивши посланик у Скупштини Црне Горе Небојша Медојевић коментарише кампању Демократске народне партије и њеног председника Милана Кнежевића да влада Милојка Спајића повуче признање Косова, преноси Спутњик.
Председник Опшинског одбора Социјалистичке народне партије (СНП) Зета, Бранко Ноковић, саопштио је да пружа подршку иницијативи ДНП-а (Демократске народне партије), а Кнежевић најављује да ће иницијатива почети од Зете као прве општине која ће кроз гласање одборничке већине 12. маја, на Дан Светог Василија Острошког, донети декларацију о повлачењу одлуке о признању Косова на територији Зете.
Он очекује да ће после тога отпочети низ седница локалних самуправа на територији Црне Горе, након чега је најавио и подношење предлога резолуције Скупштини Црне Горе.
То је својеврсни политички куриозитет, јер се, практично, промена државног курса и отварање крупних националних и идентитетских промена покреће „из базе“ а не „са врха“. Дакле, са нивоа локалних самоуправа. У пракси, могла би тако да се створи неформална „заједница“ општина против лажне државе на територији Србије.
Према мишљењу Медојевића, одговор на питање може ли се и остатак Црне Горе ујединити око овог питања треба тражити код кључних политичких субјеката који представљају српски народ у Црној Гори. Он истиче да је тема политичке природе и да треба видети реакцију политичких партија које имају бираче осетљиве на оваква идентитетска питања. Та питања нису решена у Црној Гори, каже Медојевић, и представљају сиву зону у којој се преплићу политички, идеолошки, али и партијски и лични интереси лидера Срба у Црној Гори.
У најгорој позицији биће Демократска Црна Гора Алексе Бечића која има значајан број бирача који се изјашњавају као Срби, посебно у приморју, у Боки Которској, Котору и Херцег Новом, где врше власт и имају градоначелнике. Медојевић каже да ће бити занимљиво пратити како ће се они односити према овој иницијативи. У сваком случају, додаје он, ове теме ће утицати на рејтинге политичких партија које себе представљају као националне заступнике Срба, а који ће учествовати на наредним изборима.
Иницијативу је покренуо Милан Кнежевић, који је донео политичку одлуку да његова Демократска народна партија изађе из власти. Он оптужује Владу да је антисрпска и да наступа са позиција које су супротне интересима српског народа у Црној Гори и региону. Са друге стране, национална партија Срба у Црној Гори, Нова српска демократија, исказала је став да жели да остане у Влади. Дакле, очигледно је да су партијски и лични интереси доминирали у односу на идентитетска питања. Сада се око овог питања отвара унутарцрногорска политичка борба. Избори су следеће године, тако да питање односа према признању Косова више није само идентитетско, већ и питање позиционирања у кампањи пред изборе у јуну 2027. године, каже Медојевић за Спутњик.
Он сматра да ће ово бити добар тест и очекује да ће Нова српска демократија Андрије Мандића подржати све иницијативе Демократске народне партије. Као што су подржали иницијативу око народне заставе, вероватно ће подржати и иницијативу око повлачења признања Косова. Слично ће бити и са питањем двојног држављанства. Међутим, напомиње Медојевић, и даље остаје питање какав ће бити однос Демократске народне партије према чињеници да Нова српска демократија, иако подржава ове иницијативе, остаје у Влади за коју Милан Кнежевић каже да је антисрпска.
Унутрашње поделе могу се појавити унутар Нове српске демократије, јер нису сви функционери и чланови задовољни оваквом политиком. Већ се уочавају одређене разлике између руководства и обичних чланова, као и незадовољство унутар партије јер су поједини, у финансијском смислу, прошли боље од других. Ту се сада отвара читава једна динамика унутар српског политичког корпуса, где ће бити важно какав ће став заузети званична власт у Србији, као и Српска православна црква и организације блиске њој. Такође, биће важно како ће се ове иницијативе реализовати на локалном нивоу.
Шта мисли народ
Према коначним резултатима пописа становништва из 2023. године, у Црној Гори живи 205.370 припадника српског народа, што чини 32,93% становништва, а српски језик као матерњи навело говори 43,18% грађана (око 269.307 људи), што га чини најзаступљенијим језиком у држави. Ипак, Медојевић каже да је иницијатива о повлачењу признања Косова политичко питање, те да став грађана неће играти битну улогу, као ни прошли пут.
Јасан је став у Црној Гори да је одлука владе Душка Марковића да призна независно Косово била нелегитимна, што је и он сам признао. Иза такве одлуке је стајало свега 10-15 одсто становништва и то је била последица политике Демократске партије социјалиста која је од 2002. до 2020. водила изразито антисрпску политику у Црној Гори. Њен кључни наратив био је да се коалиције у Црној Гори формирају на бази антисрпског наратива и да се спољна политика Црне Горе формира на тој компоненти.
Због тога су доживели крах и изгубили власт 2020. године, подсећа он, али нове власти, нажалост, нису успеле да дефинишу и нову политику, већ су наставиле континуитет политике ДПС-а.
Појавио се покрет Европа сад, који нема никакву политику, без идеологије, политике, јасних идентитетских ставова, врло подложан утицајима споља, а који сачињава трећа линија функционера ДПС-а.
Грађани који су гласали за Нову српску демократију, а незадовољни су њеном политиком и коалицијом са странкама које сматрају антисрпским, могу своје незадовољство исказати на изборима, каже наш саговорник. Већ се у Пљевљима види почетак унутрашњих промена — градоначелник Вранеш не подржава политику централе странке, што може довести до престројавања у српском политичком корпусу. Ту би могло доћи и до повезивања лидера српског народа у Црној Гори који више инсистирају на идентитетским и националним питањима, него на фотељама и позицијама у власти, закључује Медојевић.
