Srbija je peta vojna sila Balkana prema rang-listi „Global Firepower“ za 2026. godinu, dok je na svetskoj listi zauzela 63. mesto među 145 država. Ispred Srbije nalaze se Turska, Grčka, Rumunija i Bugarska, dok su iza nje Hrvatska, Albanija, Slovenija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.
„Global Firepower“ vojnu snagu ne određuje samo na osnovu broja vojnika i oružja, već koristi više od 60 pokazatelja, uključujući ljudstvo, vazduhoplovstvo, kopnene i pomorske snage, finansije, logistiku, prirodne resurse i geografiju. Što je vrednost indeksa PwrIndx manja, vojska je na listi bolje rangirana.
Prema balkanskoj listi za 2026. godinu, Turska je prva u regionu i deveta u svetu, Grčka druga na Balkanu i 30. u svetu, Rumunija treća i 52. globalno, Bugarska četvrta i 62. globalno, a Srbija peta i 63. u svetu.
Slede Hrvatska na 73, Albanija na 77, Slovenija na 91, Severna Makedonija na 114. i Bosna i Hercegovina na 133. mestu u svetu.
„Global Firepower“ Kosovo vodi kao poseban unos i stavlja ga na 139. mesto.
Zanimljivo je da na posebnoj balkanskoj listi nije uvrštena Crna Gora, iako je obuhvaćena svetskim rangiranjem. Crna Gora je 128. u svetu sa indeksom 2,9782, pa bi, kada bi bila uključena u regionalni poredak, bila iza Severne Makedonije, a ispred Bosne i Hercegovine.
Turska je ubedljivo najmoćnija vojna sila regiona. Sa indeksom 0,1975 nalazi se među deset najjačih vojski sveta.
Prema podacima „Global Firepower-a“, Turska ima oko 481.000 aktivnih pripadnika, 1.101 vojni avion, od kojih 201 lovac, 2.284 tenka i 1.045 samohodnih artiljerijskih oruđa.
Ratna mornarica ima 192 plovila, uključujući 17 fregata i 14 podmornica, dok je procenjeni vojni budžet 51,4 milijarde dolara.
Na drugom mestu nalazi se Grčka, koja je posebno snažna u vazduhoplovstvu i mornarici.
Grčka ima oko 142.700 aktivnih vojnika, 560 vojnih aviona, od kojih čak 178 lovaca, kao i 1.344 tenka.
Raspolaže sa 589 samohodnih i 698 vučnih artiljerijskih oruđa, dok njena mornarica ima 186 plovila, među kojima su 14 fregata i devet podmornica.
Grčki vojni budžet procenjen je na oko 8,24 milijarde dolara.
Njena velika prednost u odnosu na ostale manje balkanske države jeste kombinacija brojnog vazduhoplovstva, velikih kopnenih snaga i snažne mornarice.
Treća je Rumunija, koja je 52. vojna sila sveta.
Ima oko 90.000 aktivnih pripadnika, 148 vojnih aviona, među kojima 29 lovaca, 451 tenk, 720 vučnih artiljerijskih oruđa i čak 243 višecevna raketna sistema.
Vojni budžet Rumunije procenjen je na više od 10,2 milijarde dolara.
Posebno je zanimljiv odnos Srbije i Bugarske, jer ih na svetskoj listi razdvaja samo jedno mesto.
Bugarska je 62. sa indeksom 1,2522, dok je Srbija 63. sa indeksom 1,2938.
Bugarska ima oko 36.950 aktivnih vojnika, dok se za Srbiju navodi 22.500.
Bugarska ima i više tenkova – 334 prema 242 srpska.
Srbija, međutim, ima značajnu prednost u više drugih kategorija.
Srbija ima 115 vojnih aviona, u poređenju sa 71 bugarskim, dok obe zemlje imaju po 11 lovaca.
Srbija raspolaže sa 96 samohodnih artiljerijskih oruđa prema 48 bugarskih, 150 vučnih prema 24 i 73 višecevna raketna sistema prema 24 u Bugarskoj.
Vojni budžet Srbije procenjen je na 2,77 milijardi dolara, a bugarski na oko 2,49 milijardi.
Uprkos tome, veće aktivno ljudstvo, veći broj tenkova, pomorska komponenta i drugi pokazatelji donose Bugarskoj minimalnu prednost u ukupnom indeksu.
Još izraženija je razlika između Srbije i Hrvatske.
Srbija je deset mesta bolje rangirana – 63. prema 73. mestu u svetu.
Srbija ima 115 vojnih aviona, a Hrvatska 67.
Hrvatska ima 12 lovaca, jedan više od Srbije, ali Srbija ima 17 jurišnih aviona, dok Hrvatska u toj kategoriji nema nijedan.
Razlika u kopnenim snagama je mnogo veća.
Srbija ima 242 tenka prema 55 hrvatskih, 96 samohodnih artiljerijskih oruđa prema 25, 150 vučnih prema 42 i 73 višecevna raketna sistema prema 42 hrvatska.
Vojni budžeti dve zemlje su gotovo identični: Srbija je na oko 2,77 milijardi dolara, a Hrvatska na 2,744 milijarde.
Hrvatska, za razliku od Srbije, ima i mornaricu sa 30 plovila.
Posle Srbije i Hrvatske dolazi do osetnijeg pada indeksa.
Albanija je 77. u svetu, Slovenija 91, Severna Makedonija 114, Crna Gora 128, a Bosna i Hercegovina 133.
Tako Srbija prema metodologiji „Global Firepower-a“ za 2026. predstavlja petu vojnu silu Balkana, ali je praktično izjednačena sa četvrtoplasiranom Bugarskom.
Istovremeno ima jasnu prednost nad Hrvatskom i ostalim državama zapadnog Balkana koje se nalaze ispod nje.
Ipak, ovakvu listu treba posmatrati sa rezervom.
„Global Firepower“ koristi i procenjene podatke kada zvanični nisu dostupni. Kod Srbije je, na primer, u kategoriji paravojnih snaga navedeno čak 600.000 ljudi, što ne treba mešati sa brojem pripadnika Vojske Srbije i što može značajno da utiče na ukupan indeks.
Zbog toga rang-lista ne znači da bi peta zemlja nužno pobedila šestu u stvarnom sukobu.
Kvalitet naoružanja, obučenost, protivvazduhoplovna odbrana, zalihe municije, bespilotni sistemi, domaća vojna industrija, saveznici i sposobnost mobilizacije nisu u potpunosti vidljivi iz jednog broja.
Ipak, po jedinstvenoj metodologiji „Global Firepower-a“ za 2026. godinu, slika Balkana je jasna: Turska je daleko ispred svih, slede Grčka i Rumunija, dok Bugarsku i Srbiju razdvaja gotovo minimalna razlika.
