Касноноћни самит у Бриселу открио је поделе међу лидерима око тога како и када преговарати са Русијом о Украјини – и ко би то требало да уради
Француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц критиковали су ЕУ због отварања комуникације са руским лидером Владимиром Путином.
На нескладном касноноћном самиту у Бриселу – првом од 2010. године без бившег мађарског премијера Виктора Орбана – француски председник и немачки канцелар презрели су напоре председника Европског савета Антонија Коште, који делује у име свих 27 влада, да се обрати Кремљу, преноси “Политико” позивајући се на изворе.
Сукоб је извукао на видело тињајуће тензије у срцу ЕУ око њеног приступа Русији и ко би требало да говори у име Европе.
Лидери неких од најрусофобнијих земаља, као што су Данска и Холандија, стали су иза Макрона и Мерца, а неки су показали невиђени бес према Кошти, рекла су тројица званичника.
“Европска унија не може преузети улогу посредника у овим преговорима”, рекла је премијерка Естоније Кристен Михал. “Сугестије да су потребни алтернативни канали или тајни дипломатски путеви су погрешне… Историја нуди јасно упозорење о покушајима тражења алтернативних преговарачких оквира са диктаторима.”
ЕУ месецима расправља о томе какву комуникацију, ако је уопште, треба да има са Путином, и ако је буде било, ко би требало да је води. Хитност је порасла откако је амерички председник Доналд Трамп постигао свој привремени мировни споразум са Ираном и на самиту Г7 у Француској раније ове недеље сигнализирао да се његова пажња враћа на Украјину.
Коштин шеф кабинета, Педро Луртије, контактирао је званичнике у Москви два пута у последњих неколико недеља, рекло је пет званичника. Пошто су покушаји које предводе САД да окончају сукоб у Украјини “запели”, европске престонице су подељене око тога колико треба дати приоритет дипломатији у односу на војну и финансијску помоћ Украјини да настави са сукобом.
Разјашњавање чињеница
Дискусија о Русији и Украјини у четвртак увече – одржана без помоћника или чак мобилних телефона због осетљивости теме, и која је трајала два сата дуже него што је планирано – открила је појаву два главна табора.
Став Макрона и Мерца је да није право време за разговор са Путином и да када тај тренутак дође, “Е3” Француске, Немачке и Велике Британије требало би да преузме вођство.
“Мислим да је председник разјаснио чињенице и довео ствари у прави ред”, рекао је званичник француске владе, сигнализирајући да је Макрон изнео своје аргументе Кошти током самита.
Други лидери – “огроман број”, према речима једног ЕУ званичника – заузели су супротан став, рекавши да је то улога ЕУ и да подржавају Кошту.
“Прво питање је да ли Путин жели да преговара. До тада… нико други осим Коште не може представљати Европску унију”, рекао је белгијски премијер Барт Де Вевер за “Политико” по изласку са разговора.
Е3, Е5 или ЕУ?
Самит у четвртак увече открио је неколико линија раздора: Поред поделе Кошта наспрам Е3, Италија и Пољска (које формирају неформални Е5) биле су фрустриране што су искључене из разговора ЕУ и Владимира Зеленског, рекла су два званичника. Други званичници ЕУ доводили су у питање зашто би Европски савет требало да преузме улогу у име блока, а не Европска комисија или Служба за спољне послове, крило ЕУ за спољну политику.
Мерцова порука колегама била је да, иако Кошта представља ЕУ, не би требало да делује као посредник, према речима дипломате једне велике европске земље упознатог са дискусијом. Иако је Мерц желео да избегне отворени сукоб са Коштом, он му је то јасно ставио до знања “на друге начине”, додао је извор.
Кошта је био “веома непрофесионалан”, рекао је дипломата, јер је прикривао обим свог контакта са Русијом, што је постало јасно тек у медијским извештајима у среду.
Неке земље су биле “бесне” због позива Русији, према речима европског дипломате који ради на овом питању. Неколико лидера је сазнало за позиве тек након што су се појавили у медијима и били су љути због тога, рекла су још тројица дипломата.
Коштин тим је рекао да су контакти “имали једини циљ успостављање канала комуникације како би се, када дође тренутак, имао дипломатски канал са Русијом за одбрану интереса ЕУ”, додајући да су били “кратки” и без неке суштине.
Коштин кабинет је обавестио Немачку, Француску и Велику Британију и Комисију пре него што су се позиви одржали, рекао је један од дипломата. Тројица других дипломата, међутим, рекла су да Берлин није био упозорен.
“Предузимање акције”
Да би разговори са Москвом функционисали, “потребан нам је систем обавезивања и информисања”, рекао је други дипломата ЕУ.
Португалац Луртије, који у Бриселу има репутацију неке врсте посредника у постизању договора, обратио се амбасадорима 27 влада ЕУ у среду када су вести о позивима, о којима је први известио “Блумберг”, постале јавне. Жалећи се да су процурили у медије, оправдао их је рекавши да су уследили након директног захтева Зеленског да се Европа укључи у мировне преговоре, према речима другог дипломате ЕУ упознатог са састанком.
“Потребан нам је формат који је способан да предузме акцију”, рекао је високи немачки званичник, додајући да би такав формат добио свој “легитимитет” од “што ближег и што поузданијег укључивања других европских партнера”, као и од тесне координације са Кијевом и Вашингтоном.
Пољска и Италија су такође инсистирале на улози у разговорима. Мерц ће следеће седмице Берлину угостити Макрона и премијере Велике Британије, Пољске и Италије, а дипломате кажу да ће током разговора вероватно бити речи и о дијалогу са Русијом.
