Vlada slovačkog premijera Roberta Fica dobila je poverenje u parlamentu, čime je za sada otklonjena mogućnost vanrednih izbora i potvrđeno da vladajuća koalicija još drži većinu, uprkos unutrašnjim trvenjima.
Glasanje je održano 18. juna, nakon što je javni dug Slovačke prešao zakonski prag od 59,7 odsto BDP-a, što je aktiviralo pravila o budžetskoj odgovornosti.
Ficov kabinet podržalo je 78 poslanika u parlamentu koji ima 150 mesta. Iako je reč o tesnoj većini, rezultat je za Fica važan politički signal, jer pokazuje da vladajuća koalicija u ključnom trenutku ipak može da se okupi oko njega.
Fico je posle glasanja poručio da je odluka parlamenta potvrdila da su vladajuće stranke i poslanici koalicije jedinstveni u osnovnim pitanjima.
On je ocenio da će ovo glasanje najverovatnije sprečiti održavanje vanrednih izbora, čime je praktično priznao da su ranije spekulacije o mogućem padu vlade bile ozbiljnije nego što je sam želeo da pokaže.
Do glasanja je došlo posle odluke Ustavnog suda od 17. juna, kojom je utvrđeno da vlada mora da reaguje bez nepotrebnog odlaganja kada javni dug pređe zakonski propisanu granicu.
Sud je time okončao višemesečnu raspravu o tome kada Ficova vlada mora da pokrene glasanje o poverenju, nakon što su podaci Evrostata još prošle jeseni pokazali da je Slovačka probila pravila o državnom dugu.
Fico je u međuvremenu uspeo da učvrsti svoju usku parlamentarnu većinu. Njegova vlada predložila je Miroslava Radačovskog, kontroverznog poslanika i bivšeg evroparlamentarca iz redova neofašističke stranke L’SNS, za novog ambasadora Slovačke na Kipru.
Istovremeno, Peter Kmec iz stranke Hlas, bivši potpredsednik vlade zadužen za Plan oporavka, imenovan je za novog ambasadora u Italiji.
Obojicu je 17. juna na nove funkcije postavio predsednik Slovačke Peter Pelegrini.
Ta imenovanja u delu slovačke javnosti tumače se kao pokušaj smirivanja sukoba unutar Ficove razuđene koalicije i uklanjanja ljudi čije su pozicije mogle da otežaju funkcionisanje većine.
Fico je i ranije uspevao da preživi krize u koaliciji intervencijama, kadrovskim promenama i političkim dogovorima iza zatvorenih vrata.
Ovo glasanje zato nije bilo samo formalna procedura zbog probijanja granice javnog duga. Ono je bilo test da li Fico i dalje kontroliše parlament.
Rezultat pokazuje da kontrolu još ima, ali i da vlada počiva na tankoj većini, u kojoj svaki unutrašnji sukob može ponovo otvoriti pitanje stabilnosti kabineta.
Za Fica je najvažnije to što je dobio politički prostor da završi poslednju godinu mandata. Za opoziciju, pak, ova tesna većina ostaje dokaz da je vlada slaba, podeljena i zavisna od stalnog političkog balansiranja.
Glavna poruka glasanja je jasna: Ficova vlada nije stabilna u širokom smislu, ali je dovoljno živa da preživi. A u slovačkoj politici, u ovom trenutku, to je za premijera najvažnije.
