Екстремне врућине могле би до 2030. године да нанесу европској економији штету од чак 800 милијарди евра, показује анализа осигуравајуће компаније „Алијанц“, док се међу најугроженијим земљама налазе Француска, Немачка и Италија.
Само у Француској под ризиком је око 211 милијарди евра економске производње. Анализа је обухватила више од 40 земаља и заснована је на процени економских последица топлотних таласа у периоду од 2014. до 2024. године.
Значајне губитке могле би да претрпе и Италија, Немачка и Шпанија, док се Француска, Италија и Шпанија издвајају као земље чије би јавне финансије могле најтеже да поднесу последице све учесталијих екстремних температура.
Стручњак Европске агенције за животну средину Ханс Мартин Фисел упозорио је да прекомерне врућине више нису само здравствени проблем, већ представљају озбиљан ризик за целокупну економију и јавне финансије европских држава.
Упозорење долази у тренутку када се Француска и Шпанија боре са великим шумским пожарима. У Француској је изгорело више од 42.000 хектара, а у Шпанији више од 80.000 хектара, док је више од 300.000 људи било приморано да напусти своје домове.
Током најновијег топлотног таласа температуре су у више европских земаља прелазиле 40 степени Целзијуса, а здравствени системи суочили су се са великим притиском и хиљадама додатних смртних случајева.
Пољопривреда и грађевинарство означени су као сектори који су међу најосетљивијима на екстремне температуре. Када температура пређе 30 степени, продуктивност радника значајно опада, док велике врућине истовремено могу да нанесу огромну штету усевима.
Посебно је угрожена пољопривреда у медитеранским земљама. Италијански агроклиматолог Марко Мориондо упозорава да у појединим фазама развоја биљака чак и само један дан екстремне врућине може да уништи читав род.
Одвојено истраживање показало је да би производња маслиновог уља на Пиринејском полуострву могла да падне и до 28 одсто, што представља посебно велики ризик за Шпанију, која производи више од половине светског маслиновог уља.
Европска агенција за животну средину ипак упозорава да процене о томе која ће држава бити најтеже погођена зависе од примењене методологије и да није могуће са сигурношћу прогласити Француску или Немачку за најугроженију земљу.
Стручњаци су, међутим, сагласни да екстремне врућине постају структурни економски ризик који истовремено погађа здравство, пољопривреду, грађевинарство, продуктивност и јавне финансије европских држава.
