Ekstremne vrućine mogle bi do 2030. godine da nanesu evropskoj ekonomiji štetu od čak 800 milijardi evra, pokazuje analiza osiguravajuće kompanije „Alijanc“, dok se među najugroženijim zemljama nalaze Francuska, Nemačka i Italija.
Samo u Francuskoj pod rizikom je oko 211 milijardi evra ekonomske proizvodnje. Analiza je obuhvatila više od 40 zemalja i zasnovana je na proceni ekonomskih posledica toplotnih talasa u periodu od 2014. do 2024. godine.
Značajne gubitke mogle bi da pretrpe i Italija, Nemačka i Španija, dok se Francuska, Italija i Španija izdvajaju kao zemlje čije bi javne finansije mogle najteže da podnesu posledice sve učestalijih ekstremnih temperatura.
Stručnjak Evropske agencije za životnu sredinu Hans Martin Fisel upozorio je da prekomerne vrućine više nisu samo zdravstveni problem, već predstavljaju ozbiljan rizik za celokupnu ekonomiju i javne finansije evropskih država.
Upozorenje dolazi u trenutku kada se Francuska i Španija bore sa velikim šumskim požarima. U Francuskoj je izgorelo više od 42.000 hektara, a u Španiji više od 80.000 hektara, dok je više od 300.000 ljudi bilo primorano da napusti svoje domove.
Tokom najnovijeg toplotnog talasa temperature su u više evropskih zemalja prelazile 40 stepeni Celzijusa, a zdravstveni sistemi suočili su se sa velikim pritiskom i hiljadama dodatnih smrtnih slučajeva.
Poljoprivreda i građevinarstvo označeni su kao sektori koji su među najosetljivijima na ekstremne temperature. Kada temperatura pređe 30 stepeni, produktivnost radnika značajno opada, dok velike vrućine istovremeno mogu da nanesu ogromnu štetu usevima.
Posebno je ugrožena poljoprivreda u mediteranskim zemljama. Italijanski agroklimatolog Marko Moriondo upozorava da u pojedinim fazama razvoja biljaka čak i samo jedan dan ekstremne vrućine može da uništi čitav rod.
Odvojeno istraživanje pokazalo je da bi proizvodnja maslinovog ulja na Pirinejskom poluostrvu mogla da padne i do 28 odsto, što predstavlja posebno veliki rizik za Španiju, koja proizvodi više od polovine svetskog maslinovog ulja.
Evropska agencija za životnu sredinu ipak upozorava da procene o tome koja će država biti najteže pogođena zavise od primenjene metodologije i da nije moguće sa sigurnošću proglasiti Francusku ili Nemačku za najugroženiju zemlju.
Stručnjaci su, međutim, saglasni da ekstremne vrućine postaju strukturni ekonomski rizik koji istovremeno pogađa zdravstvo, poljoprivredu, građevinarstvo, produktivnost i javne finansije evropskih država.
