Влада словачког премијера Роберта Фица добила је поверење у парламенту, чиме је за сада отклоњена могућност ванредних избора и потврђено да владајућа коалиција још држи већину, упркос унутрашњим трвењима.
Гласање је одржано 18. јуна, након што је јавни дуг Словачке прешао законски праг од 59,7 одсто БДП-а, што је активирало правила о буџетској одговорности.
Фицов кабинет подржало је 78 посланика у парламенту који има 150 места. Иако је реч о тесној већини, резултат је за Фица важан политички сигнал, јер показује да владајућа коалиција у кључном тренутку ипак може да се окупи око њега.
Фицо је после гласања поручио да је одлука парламента потврдила да су владајуће странке и посланици коалиције јединствени у основним питањима.
Он је оценио да ће ово гласање највероватније спречити одржавање ванредних избора, чиме је практично признао да су раније спекулације о могућем паду владе биле озбиљније него што је сам желео да покаже.
До гласања је дошло после одлуке Уставног суда од 17. јуна, којом је утврђено да влада мора да реагује без непотребног одлагања када јавни дуг пређе законски прописану границу.
Суд је тиме окончао вишемесечну расправу о томе када Фицова влада мора да покрене гласање о поверењу, након што су подаци Евростата још прошле јесени показали да је Словачка пробила правила о државном дугу.
Фицо је у међувремену успео да учврсти своју уску парламентарну већину. Његова влада предложила је Мирослава Радачовског, контроверзног посланика и бившег европарламентарца из редова неофашистичке странке L’SNS, за новог амбасадора Словачке на Кипру.
Истовремено, Петер Кмец из странке Хлас, бивши потпредседник владе задужен за План опоравка, именован је за новог амбасадора у Италији.
Обојицу је 17. јуна на нове функције поставио председник Словачке Петер Пелегрини.
Та именовања у делу словачке јавности тумаче се као покушај смиривања сукоба унутар Фицове разуђене коалиције и уклањања људи чије су позиције могле да отежају функционисање већине.
Фицо је и раније успевао да преживи кризе у коалицији интервенцијама, кадровским променама и политичким договорима иза затворених врата.
Ово гласање зато није било само формална процедура због пробијања границе јавног дуга. Оно је било тест да ли Фицо и даље контролише парламент.
Резултат показује да контролу још има, али и да влада почива на танкој већини, у којој сваки унутрашњи сукоб може поново отворити питање стабилности кабинета.
За Фица је најважније то што је добио политички простор да заврши последњу годину мандата. За опозицију, пак, ова тесна већина остаје доказ да је влада слаба, подељена и зависна од сталног политичког балансирања.
Главна порука гласања је јасна: Фицова влада није стабилна у широком смислу, али је довољно жива да преживи. А у словачкој политици, у овом тренутку, то је за премијера најважније.
