Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je novi sastanak sa stalnim članovima Saveta bezbednosti, ali je ovoga puta pažnju posebno privuklo to što je glavni izveštaj podneo ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Sastanci Saveta bezbednosti Rusije nikada se ne prenose u celosti, ali se glavna tema obično javno naznači. Putin je na početku sastanka kratko saopštio da će Lavrov govoriti o jednom od pravaca ruske spoljne politike.
Iako nije otkriveno o kom konkretnom pravcu je reč, jasno je da je sastanak održan u trenutku izuzetno osetljivih diplomatskih dešavanja.
Jedna od tema mogla je biti nedavna aktivnost takozvane velike trojke Evropske unije. Ambasadori Francuske, Velike Britanije i Nemačke nedavno su stigli u rusko Ministarstvo spoljnih poslova, gde su razgovarali sa zamenikom ministra Mihailom Galuzinom.
Iako se u početku moglo očekivati da će taj susret biti korak ka direktnijem dijalogu, pokazalo se da su evropske diplomate u Moskvu donele ultimativne zahteve.
Zanimljivo je, međutim, da je sastanak trajao više od sat vremena, iako bi sam ultimatum, po svojoj prirodi, mogao da se pročita za nekoliko minuta. To otvara pitanje šta je zaista rečeno iza zatvorenih vrata i da li je bilo poruka koje nisu namenjene javnosti.
Druga moguća tema Lavrovljevog izveštaja odnosi se na dolazak američkih predstavnika u Moskvu. Ranije je najavljeno da je poseta specijalnog predstavnika predsednika SAD Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, već usaglašena između predsednika dve zemlje.
Taj dolazak mogao bi da označi novu fazu kontakata Moskve i Vašingtona, posebno u trenutku kada su odnosi Zapada i Rusije na ivici dalje eskalacije, a ukrajinska kriza i dalje ostaje glavna tačka sudara.
Treća velika tema mogla je biti situacija na Bliskom istoku. Poslednjih dana mnogo se govorilo o mogućem dogovoru između Irana i Sjedinjenih Država, ali su nove izraelske poruke i potezi ponovo doveli ceo proces u pitanje.
Ukoliko su pregovori Vašingtona i Teherana zaista zaustavljeni zbog izraelske politike, to bi značilo da Bliski istok ponovo ulazi u fazu u kojoj jedan pogrešan potez može da zapali mnogo širi sukob.
Lavrovljev izveštaj mogao je da obuhvati i rezultate poslovnog foruma ASEAN u Kazanju, jer Moskva poslednjih godina sve više gradi odnose sa nezapadnim centrima moći i pokušava da pokaže da izolacija Rusije nije uspela.
Sve ovo ukazuje da sastanak Saveta bezbednosti nije bio rutinski. Naprotiv, održan je u trenutku kada se istovremeno otvara više frontova ruske spoljne politike — Evropa dolazi sa ultimatumima, Amerikanci najavljuju kontakte, Bliski istok ključa, a Moskva nastavlja da gradi veze sa Azijom.
Zato je kratka formulacija da Lavrov izveštava o „jednom pravcu spoljne politike“ možda namerno ostavljena nejasnom.
Prava poruka je da Rusija u ovom trenutku vodi više paralelnih diplomatskih igara, a da se najvažnije odluke ne donose pred kamerama, već iza zatvorenih vrata Saveta bezbednosti.
