Председник Русије Владимир Путин одржао је нови састанак са сталним члановима Савета безбедности, али је овога пута пажњу посебно привукло то што је главни извештај поднео министар спољних послова Сергеј Лавров.
Састанци Савета безбедности Русије никада се не преносе у целости, али се главна тема обично јавно назначи. Путин је на почетку састанка кратко саопштио да ће Лавров говорити о једном од праваца руске спољне политике.
Иако није откривено о ком конкретном правцу је реч, јасно је да је састанак одржан у тренутку изузетно осетљивих дипломатских дешавања.
Једна од тема могла је бити недавна активност такозване велике тројке Европске уније. Амбасадори Француске, Велике Британије и Немачке недавно су стигли у руско Министарство спољних послова, где су разговарали са замеником министра Михаилом Галузином.
Иако се у почетку могло очекивати да ће тај сусрет бити корак ка директнијем дијалогу, показало се да су европске дипломате у Москву донеле ултимативне захтеве.
Занимљиво је, међутим, да је састанак трајао више од сат времена, иако би сам ултиматум, по својој природи, могао да се прочита за неколико минута. То отвара питање шта је заиста речено иза затворених врата и да ли је било порука које нису намењене јавности.
Друга могућа тема Лавровљевог извештаја односи се на долазак америчких представника у Москву. Раније је најављено да је посета специјалног представника председника САД Стива Виткофа и Џареда Кушнера, зета Доналда Трампа, већ усаглашена између председника две земље.
Тај долазак могао би да означи нову фазу контаката Москве и Вашингтона, посебно у тренутку када су односи Запада и Русије на ивици даље ескалације, а украјинска криза и даље остаје главна тачка судара.
Трећа велика тема могла је бити ситуација на Блиском истоку. Последњих дана много се говорило о могућем договору између Ирана и Сједињених Држава, али су нове израелске поруке и потези поново довели цео процес у питање.
Уколико су преговори Вашингтона и Техерана заиста заустављени због израелске политике, то би значило да Блиски исток поново улази у фазу у којој један погрешан потез може да запали много шири сукоб.
Лавровљев извештај могао је да обухвати и резултате пословног форума АСЕАН у Казању, јер Москва последњих година све више гради односе са незападним центрима моћи и покушава да покаже да изолација Русије није успела.
Све ово указује да састанак Савета безбедности није био рутински. Напротив, одржан је у тренутку када се истовремено отвара више фронтова руске спољне политике — Европа долази са ултиматумима, Американци најављују контакте, Блиски исток кључа, а Москва наставља да гради везе са Азијом.
Зато је кратка формулација да Лавров извештава о „једном правцу спољне политике“ можда намерно остављена нејасном.
Права порука је да Русија у овом тренутку води више паралелних дипломатских игара, а да се најважније одлуке не доносе пред камерама, већ иза затворених врата Савета безбедности.
