Čak 77 odsto vodećih stručnjaka za Kinu, Tajvan i odnose preko Tajvanskog moreuza smatra da bi Peking u roku od šest meseci pokrenuo invaziju ukoliko bi Tajvan formalno proglasio nezavisnost. Istovremeno, većina procenjuje da Kina ne žuri u rat i da je spremna da čeka na ujedinjenje sve dok ne bude pređena njena glavna crvena linija – formalna nezavisnost ostrva.
Istraživanje je obuhvatilo 64 stručnjaka, među kojima 28 bivših visokih američkih zvaničnika, 23 nekadašnja analitičara američke vlade i obaveštajnih struktura i 13 akademskih i ekspertskih predstavnika. Čak 84 odsto ispitanih smatra da je Peking spreman da čeka na ujedinjenje, ali da sadašnje stanje neće prihvatiti zauvek. Nijedan od 64 stručnjaka nije ocenio da bi Kina mogla da prihvati nezavisan Tajvan.
Nasuprot čestim tvrdnjama da bi 2027. mogla biti godina kineskog napada, 83 odsto ispitanika smatra da Peking nije planirao upotrebu značajnije vojne sile protiv Tajvana do te godine. Čak 80 odsto ocenilo je i da velike kineske vojne vežbe oko ostrva 2022. nisu značile da je Kina ubrzala vremenski plan za upotrebu sile.
Kada je reč o dugoročnom roku, 44 odsto stručnjaka smatra da bi Peking mogao da postavi 2049. godinu, stogodišnjicu osnivanja Narodne Republike Kine, kao krajnji rok za ujedinjenje. S druge strane, 42 odsto veruje da je Kina spremna da čeka neograničeno dugo sve dok procenjuje da je ujedinjenje i dalje moguće. Samo 20 odsto ispitanih smatra da Peking ima jasnu i razrađenu strategiju za mirno ujedinjenje.
Stručnjaci smatraju da neposredna invazija nije najverovatniji put ka sukobu. Samo osam odsto ocenilo je da je amfibijska invazija u narednih deset godina verovatna, dok je 63 odsto smatra mogućom. Mnogo veću opasnost predstavljaju blokada, ograničena upotreba sile ili slučajni vojni incident. Više od polovine ispitanih smatra da je namerna eskalacija bez direktne invazije verovatna ili veoma verovatna.
Posebno opasan scenario predstavlja promena američke politike „strateške dvosmislenosti“. Nijedan od ispitanih stručnjaka nije procenio da bi otvoreno američko obećanje da će braniti Tajvan odmah izazvalo kinesku invaziju, ali 64 odsto smatra da bi Peking odgovorio dovoljno snažno da izazove američko-kinesku ili kinesko-tajvansku krizu. Samo dvojica od 64 stručnjaka veruju da bi jasna američka garancija mogla da odvrati Kinu od upotrebe sile.
Potencijalna blokada Tajvana mogla bi da ima posledice daleko izvan istočne Azije. Poremećaj pomorskog saobraćaja oko ostrva ugrozio bi snabdevanje poluprovodnicima i pogodio elektronsku, automobilsku, telekomunikacionu i brojne druge industrije širom sveta. Zbog toga bi ekonomska kriza mogla da počne mnogo pre formalnog izbijanja rata.
Najopasniji okidač, međutim, ostaje pitanje nezavisnosti. Ogromna većina anketiranih stručnjaka procenjuje da Peking može godinama da nastavi sa političkim, ekonomskim i vojnim pritiskom bez pokretanja velikog rata, ali da bi formalno proglašenje nezavisnosti Tajvana dramatično promenilo situaciju. Prema njihovoj proceni, upravo bi taj korak mogao da bude granica posle koje bi vojni sukob postao gotovo neizbežan.
