Vlada britanskog premijera Kira Starmera suočava se sa sve dubljom krizom, samo dve godine nakon što je Laburistička stranka ubedljivom pobedom vraćena na vlast posle 14 godina.
Starmer je 2024. godine preuzeo vlast uz veliki politički zamah, ali se sada nalazi pod snažnim pritiskom dela sopstvene stranke, dok stranka Reform UK Najdžela Faraža sve više jača na desnici.
Prema navodima britanskih medija, više od petine laburističkih poslanika u Donjem domu zatražilo je od Starmera da se povuče. Taj pritisak pojačan je nakon što su laburisti izgubili nedavne lokalne izbore od stranke Reform UK.
Starmer za sada odbija da podnese ostavku, ali raste nezadovoljstvo zbog pravca u kojem je poveo stranku.
Laburistička stranka je decenijama bila prepoznata kao politička snaga levog centra, sa naglaskom na socijalnu pravdu, preraspodelu bogatstva i jaču ulogu države. Starmer je, međutim, posle dolaska na vlast pokušao da je pomeri ka centru i desnom centru, naročito u pitanjima ekonomije i imigracije.
On takav kurs pravda potrebom za fiskalnom stabilnošću i odgovornim upravljanjem državom, ali veliki deo tradicionalne radničke baze laburista nije prihvatio taj zaokret.
Zbog toga se stranka našla u nezgodnom položaju: deo birača smatra da je previše napustila levicu, dok desnica istovremeno sve snažnije preuzima protestno raspoloženje u zemlji.
Kao jedan od najozbiljnijih mogućih naslednika Starmera pominje se gradonačelnik Velikog Mančestera Endi Bernam. On je bio član poslednje laburističke vlade Gordona Brauna, a danas se smatra političarem bližim tradicionalnim vrednostima stranke.
Bernam nije poslanik od 2017. godine, ali ga mnogi u stranci vide kao boljeg komunikatora od Starmera, čiji nastup kritičari često opisuju kao suvoparan i bez energije.
Među mogućim kandidatima pominje se i bivši ministar zdravlja Ves Striting, koji je u petak podneo ostavku i najavio da je spreman za moguću trku za vođstvo stranke. Ipak, njegova bliskost političkom centru i desnom centru mogla bi da mu bude slabost u trenutku kada deo laburista traži povratak ulevo.
Krizu u vladi dodatno je produbila serija ostavki. Pre Stritinga, u roku od nekoliko sati ostavke su podnela četiri mlađa ministra: Džes Filips, Mijata Fanbule, Aleks Dejvis-Džouns i Zubir Ahmed.
Džes Filips je u ostavci oštro kritikovala Starmera, posebno zbog nedostatka stvarnih promena u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama, kao i zbog afere povezane sa lordom Mandelsonom i Džefrijem Epstinom.
Ona je navela da su se konkretni pomaci u toj oblasti često dešavali tek nakon njenih pritisaka i upozorenja, a ne kao rezultat jasne političke volje iz Dauning strita.
Uspon desnice dodatno komplikuje položaj laburista. Pored Najdžela Faraža, sve veću pažnju privlači i antiimigrantski aktivista Tomi Robinson, koji zastupa još oštriji pristup od Reform UK.
Britanija se tako našla u političkom trenutku koji je pre samo dve godine izgledao malo verovatan: vlada sa ogromnim mandatom sada se bori za opstanak, dok desnica raste, a unutar Laburističke stranke sve glasnije se postavlja pitanje da li je potrebna promena lidera i povratak tradicionalnijoj levičarskoj politici.
