Cena ruske nafte tipa Urals pala je ispod nivoa na kom je zasnovan ruski državni budžet, nakon što je dogovor između SAD i Irana ublažio strahove od poremećaja u snabdevanju energentima.
Prema tržišnim podacima, Urals se sada prodaje ispod cene koju je Moskva koristila kao osnovu za proračun budžetskih prihoda. To predstavlja novi pritisak na ruske javne finansije, koje se već nalaze pod teretom visokih vojnih izdataka i zapadnih sankcija.
Pad cene usledio je nakon što su se smanjile tenzije oko Irana, što je dovelo do slabljenja globalne cene nafte. Kada strah od rata i prekida isporuka popusti, tržište obično reaguje padom cena, a to direktno pogađa zemlje koje veliki deo budžeta pune od izvoza energenata.
Za Rusiju je posebno problematično to što se njena nafta već prodaje uz popust u odnosu na referentne svetske sorte, zbog sankcija, ograničenja cena i težeg pristupa zapadnom osiguranju, prevozu i finansijskim uslugama.
Niži prihodi od nafte mogli bi da zakomplikuju finansiranje državne potrošnje, uključujući vojne rashode, socijalna davanja i podršku privredi.
Moskva je poslednjih godina uspela da preusmeri veliki deo izvoza nafte ka Aziji, pre svega Indiji i Kini, ali to je često podrazumevalo niže cene, duže transportne rute i veće troškove logistike.
Pad Urals-a ispod budžetske granice pokazuje koliko su ruski prihodi osetljivi na globalne energetske šokove. Iako Kremlj pokušava da prikaže ekonomiju kao otpornu na sankcije, svaki duži period jeftinije nafte mogao bi da otvori ozbiljne rupe u budžetu.
U trenutku kada Rusija vodi skup rat i istovremeno pokušava da održi stabilnost domaće ekonomije, pad cene nafte postaje jedan od najopasnijih udara na finansijsku osnovu ruske države.
